Усвојене спорне измене мађарског устава

Мађарски парламент усвојио је низ спорних промена устава, за које су ЕУ и Савет Европе упозорили да би могли да угрозе демократију и владавину закона.

За амандмане је гласало 265 посланика, 11 је било против, а 33 уздржано, пренела је агенција МТИ.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд указали су, у заједничком саопштењу, да се поставља питање да ли су амандмани у складу са уставним вредностима, европским правом и стандардима Савета Европе.

Барозо и Јагланд су навели да су "примили к знању" усвајање амандмана у мађарском парламенту, али жале што стручњаци у Бриселу и Стразбуру нису имали прилике да анализирају те предлоге пре гласања.

И председник Европског парламента Мартин Шулц жали због усвајања амандмана, "упркос озбиљним страховањима да би могао да угрози демократске стандарде у земљи".

"Нисам једини који је забринут због уставних промена и њихових могућих негативних последица по владавину права и поштовање основних права", каже Шулц у саопшењу.

Шулц је, такође, разочаран што мађарски премијер Виктор Орбан није послушао његов предлог и тражи мишљење Венецијанске комисије Савета Европе пре гласања.

Свака чланица ЕУ мора да поштује европско право и стандарде, нагласио је Шулц.

Председник социјалистичке групе у Европском парламенту Ханес Свобода оцењује да су амандмани у супротности са основним европским вредностима, јер мењају систем контроле владе, знатно ограничавају овлашћења Уставног суда, ограничавају слободу вероисповести, као и права ЛГБТ популације.

Шеф мађарске дипломатије Јанош Мартоњи рекао је новинарима у Бриселу да ће влада у Будимпешти тражити мишљење Венецијанске комисије, саветодавног тела СЕ, о амандману од 22 члана на 15 страна.

Мартоњи је, после састанка министара спољних послова ЕУ, поручио да је Мађарска спремна за дијалог и преговоре са свима, у свако доба и о свему.

Амандмани, како је пренела мађарска агенција, између осталог омогућавају само јавним медијима да преносе политичке рекламе у предизборним кампањама за национални и европски парламент, уз обавезу да све странке буду пођеднако медијски заступљене.

Такође, мада бескућништво није криминализовано, власти имају право да забране насељавање у неким деловима јавног простора, али су и обавезне да обезбеде смештај за бескућнике.

Парламенту се дозвољава да призна верске организације као Цркве, студенти чије школовање финансира држава мораће да раде у Мађарској одређени период после дипломирања, а уколико одлуче да се иселе из земље мораће да плате трошкове студирања.