Двојезичност у Вуковару завршена прича

Градоначелник Вуковара Жељко Сабо (СДП) каже да је увођење двојезичности у том граду за њега "завршена прича" и да је за то задужена државна власт, а не градска.

"Што се тиче захтева са скупа да Градско веће не предузима активности у погледу измена Статута града, морам рећи, господо, закаснили сте. Измене су учињене 2009. године и тада је требало да реагујете, а не да ћутите", поручио је Сабо на конференцији за новинаре.

Иначе, прес-конференцији градоначелника желео је да присуствује и портпарол "Штаба за одбрану хрватског Вуковара" Здравко Комшић, али га је Сабо замолио да напусти Градску већницу.

Комшић је, одлазећи, поручио Сабу да "може како хоће, али не и до када хоће".

Онима који су га на суботњем протесту оптуживали да није довољно учинио како би спречио увођење ћирилице, Сабо је поручио да је 2009. године остао усамљен у спречавању увођења двојезичности.

"Где сте, господо, били тада? Градоначелник Вуковара је лично у овом ходнику иза нас скидао плочице с ћирилицом и нисам дозволио увођење двојезичности", рекао је Сабо и подсетио како су увођење двојезичности у Вуковару изменама Статута града 2009. године омогућили ХДЗ, СДСС и тадашњи ХСП, а да су СДП и он као градоначелник били против, пренели су хрватски медији.

Сабо је оценио и да је суботњи протест у Вуковару био предизборни скуп ХДЗ-а и Хрватске странке права "Дд Анте Старчевић" пред локалне изборе.

Са суботњег протестног скупа у Вуковару, на којем је било око 20.000 грађана, од вуковарског градоначелника Жељка Саба затражено је да се у року од два дана огради од захтева за увођењем двојезичности.

Градоначелник је оптужен и да није учинио ништа да се проблеми у вези са увођењем српског језика и писма актуелизују на највишим нивоима власти и да није упозорио на проблеме које ће то изазвати.

Нема одлагања примене Уставног закона

Упркос суботњем протесту у Вуковару против двојезичности, министар управе Арсен Баук поновио је данас у изјави за Хрватски радио да, кад је реч о држави, нема одлагања примене Уставног закона.

"Уставни закон донет је 2002. године (на власти је била Хрватска демократска заједница), а сад траже одлагање, што није у духу онога што је некад било, а камоли овога што је данас", додао је Баук.

У јавности се очекује да ће најпре бити постављени двојезични натписи на зградама државних институција, док би се за постављање двојезичних натписа улица и тргова, за шта је надлежна градска управа, сачекало да прођу мајски локални избори.

"Очекујемо да ће се закон поштовати, али нисмо ни очекивали двојезичне натписе преко ноћи", рекао је председник Заједничког већа општина и посланик Самосталне демократске српске странке у Сабору Драган Црногорац за Хрватски радио.

Према Уставном закону о заштити права националних заједница и мањина, свака национална мањина која чини више од трећине становништва неке локалне самоуправе има право да на њеном писму и језику буду постављени јавни натписи и ознаке.

Према прошлогодишњем попису становништва, у Хрватској има око 20 општина и градова у којима припадници српске мањине чине више од трећине становништва, али се највећи отпор исказује према ћирилици у Вуковару, и то од десних странака и ветеранских удружења.