Организације траже процесуирање злочина

Невладине организације Документа - Центар за суочавање са прошлошћу и Грађански одбор за људска права поручиле да су за време и након "Олује" почињени су ратни злочини за које неко мора да одговара и да није истина да ослобађајућа пресуда Готовини и Маркачу значи да је међународна заједница закључила како у "Олуји" није било злочина.

Организације су закључиле да су се током и после акције "Олује" ратни злочини сигурно догађали, због чега их треба процесуирати и дистанцирати се од дела политике тадашњих хрватских власти, које су спречавале повратак Срба и заташкавали злочине.

Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу не би смела никако зауставити друштвену расправу у којој ћемо одговорно заузети став према злочинима који су почињени, истакла је представница Документе Весна Тершелич на конференцији за новинаре у Загребу.

Тершеличева је упозорила да до данас у Хрватској нема нити једне правоснажне пресуде за ратне злочине током и после "Олује", док је у току поступак због ратног злочина над српским цивилима у селу Грубори.

Документа траже јасно дистанцирање политичара од наслеђа политике тадашњег председника Хрватске Фрања Туђмана, јер су тадашње власти одговорне за спречавање повратка и процесуирање ратних злочина од 1991. године, објаснила је Тершеличева.

Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права рекао је да би Хрватска сада требало још више да прионе на истраживању злочина и покаже разумевање за људе који су протерани и који осећају велику неправду.

Хрватска, сматра Пусић, треба смирити ситуацију после пар дана еуфорије и на трагу онога што су рекли премијер и председник државе не одустати од процесуирања злочина који су се недвосмислено догодили.

"Да је тадашњи политички врх рекао - био је рат и била је агресија на Хрватску, ми смо победили, али ово је ваша земља, вратите се, идемо обновити оно што је срушено, овог процеса не би ни било", нагласио је Пусић, преноси Јутарњи лист.

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, од почетка "Олује" до краја 1995. године убијено је више од 600 цивила, запаљена су бројна села и избегло је више од 200.000 људи, док се подаци Државног тужилаштва Хрватске о злочинима разликују.