Хрватска обележава пад Вуковара

Колоном сећања у којој је било око 50.000 људи, полагањем венаца и молитвама у Вуковару се обележава Дан сећања на жртву Вуковара из 1991. године и 21. годишњица од уласка ЈНА у град.

Колону сећања, на путу од пет и по километара од вуковарске болнице до Меморијалног гробља жртава из Домовинског рата, водио је државни врх, у њој су били ветерани, грађани, али и у Хагу ослобођен полицијски генерал Младен Маркач.

Код Меморијалног гробља молитву за све погинуле и нестале хрватске браниоце и цивиле у борбама за Вуковар водио ђаковачки и осјечки надбискуп Марин Сракић.

Председник Иво Јосиповић положио је заједнички венац за све жртве Вуковара, у име председника, владе и Сабора. С њим су били и премијер Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, шефица дипломатије Весна Пусић и бивша премијерка Јадранка Косор.

Венце су положиле и делегације Хрватских оружаних снага, полиције, као и 204. бригаде хрватске војске која је 1991. година била стационарана у граду и у чије име је венац положио последњи командант одбране града Бранко Борковић.

Осим њих венце су положили и представници координације ветеранских удружења и делегација вуковарско-сремске жупаније и града Вуковара. Мису је служио и апостолски нунциј у Хрватској Алесандро Дерико.

У колони сећања био је и Маркач кога је у петак ослободио суд у Хагу и кога су сви срдачно дочекали. Анте Готовина, сходно својој јучерашњој изјави да ће бити прилике да се наредних дана поклони жртвама и саборцима, није данас дошао у Вуковар.

"Још сам пун утисака и бескрајно срећан. Након затвора сад сам на слободи и окружен подршком великог броја људи који су увек били уз мене и уз генерала Готовину. Данас смо сви скупа, сва срца заједно куцају", рекао је Маркач.

Нагласио је да су добили слободу за "Олују" која је престала бити претња, а да они нису ратни злочинци него часни војници.

По службеним хрватским изворима, битка за Вуковар почела је 25. августа, а према српским изворима 13. август.

Борбе су се завршиле 18. новембра 1991. сломом хрватских снага, од око 1.800 припадника Збора народне гарде, полиције и добровољаца ХОС-а у 204. вуковарској бригади. Борово насеље су ЈНА и добровољачке јединице заузели два дана касније.

У борбама су с хрватске стране погинула 1.624 особе, а рањено их је више од две и по хиљаде људи свих националности. Укупне процене погинулих су од три до пет хиљада, а разрушено је скоро 90 одсто објеката у граду.

Око пет хиљада заробљеника провело је неколико месеци у затворима и логорима на истоку Хрватске и у Србији, а након борби из града је отишло око 22 хиљаде грађана.

На попису затворених и несталих лица још је 436 особа којима се траг губи у Вуковару.
На ширем подручју Вуковара су ексхумиране 1.232 жртве рата, од којих 938 из масовне гробнице на вуковарском Новом гробљу, 200 на пољопривредном добру Овчара, а остале у другим деловима Вуковара и околним местима.

Цивилна власт у Вуковару формирана је почетком децембра 1991. а Вуковар је био административни центар Српске аутомомне области Славоније, Барање и западног Срема.

То подручје било је под управом Прелазне администрације УН (УНТАЕС) од 15. јануара 1996. године до 15. јануара 1998, када је враћена под управу Хрватске.

Миран прелазак тог подручја омогућио је да већина Срба ипак не оде у збегова као што је то било у остатку Крајине, при чему се половина још није вратила.

За злочине у Вуковару суд у Хагу је оптужио некадашњег градоначелника тог града Славка Докмановића, тројицу бивших официра ЈНА - Милета Мркшића, Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића, и бившег председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића.

Докмановић је ухапшен у јуну 1997, а годину дана касније извршио је самоубиство у хашкој притворској јединици Схевенингену. Генерал Миле Мркшић је осуђен на 20 година затвора, пуковник Веселин Шљиванчанин накнадно је правоснажно осуђен на десет година, а у међувремену је пуштен на превремену слободу, док је капетана Мирослава Радића Хашки трибунал ослободио оптужбе.

Хаџић је био у бекству до јула 2011. године кад је ухапшен на Фрушкој Гори и изручен Хашком трибуналу где му је пре месец дана почело суђење.

Суд у Београду до сада је на високе затворске казне осудио 15 лица која су учествовала у ликвидацији заробљеника на Овчари након пада града.