Јосиповић: Повратак проблем свих у Хрватској

Председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да надлежни државни органи треба да наставе решавање проблема повратака, интеграције и стамбеног збрињавања избеглица.

Јосиповић је сазвао седница Већа за социјалну правду, на тему "Повратак, социјална интеграција и стамбено збрињавање", којој су осим чланова већа присуствовали и представници српских политичких странака, мањинске самоуправе и српских организација, као и надлежних министарстава.

"Тематику којој смо се посветили не видим као мањинско питање, него као питање које се тиче свих грађана Хрватске, без обзира на националност, али због историјских околности знамо да је тематика везана уз припаднике српске националне мањине", рекао је Јосиповић.

Подсетивши на званичне податке према којима је током рата избегло или расељено 550.000 грађана Хрватске, од тога 250.000 Срба који су избегли у друге државе, Јосиповић је рекао да је Хрватска у обнову више од 150.000 срушених или оштећених стамбених објеката уложила више од 17 милијарди куна (2,28 милијарди евра).

Он је рекао да се залаже за спровођење Сарајевске декларације која налаже да се свако може вратити у земљу из које је отишао, а да се онима који су одлучили да остану у новој домовини обезбеди стамбено збрињавање.

Као главне проблеме за одрживи повратак он је навео откуп станова, конвалидацију докумената и права као што су радни стаж или пензије, запошљавање, социјалну интеграцију, могућност коришћења језика и писма мањина и партиципацију припадника мањина у јавним службама.

Кључна питања за повратак

Заменик председника Српског народног већа Саша Милошевић нагласио је да су процесу повратка кључни стамбено збрињавање повратника, запошљавање, суђења за ратне злочине, економска питања на подручјима повратка и учешће у медијима и култури.

Што се тиче стамбене проблематике, он је нагласио да се откуп станова одвија преспоро, али и да су цене квадрата превисоке, па се ради на њиховим снижавању.

Треба наћи начин за обештећење минираних кућа ван подручја ратних дејстава, али и да се не наплаћују судски трошкови људима којима су одбијени захтеви за одштету за убијене чланове породица, рекао је Милошевић.

Он је указао да се суђење Хрватима и Србима воде према различитим критеријумима, наводећи примере незаконитих одлука судова, али и подсетивши да је од првобитних 5.000 процесуираних Срба за ратне злочине, тај број смањен на 1.500, што је још увек превише.

"Зато тражимо ревизију свих процеса за ратне злочине, поготово што судски прогон Срба карактеризира нестручност и пристраност правосудног апарата", рекао је Милошевић.

За лошу економску ситуацију на подручјима повратка није проблем само недостатак новца, него и депопулација, као и дискриминација код запошљавања при чему је учешће припадника мањина којих у земљи има око 7,5 одсто, у државној управи, судовима, полицији, јавним сервисима, школству и здравству пало са 4,2 на 3,4 одсто.

Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права подсетио је да су бројне избеглице и резултат дискриминационих закона, подсетивши на бројне деложације, укидање држављанстава, отпуштања и друге незаконите радње према Србима.

Немања Релић из Српског демократског форума указао је на различите аршине у законима и прописима према хрватским досељеницима и српским повратницима.

Док се досељеним Хрватима из БиХ куће дарују тек уз обавезу да их не отуђаују десет година, дотле се Србима стамбено збрињавање које се плаћа, условљава да нигде на подручју бивше Југославије немају имовину, рекао је Релић.

О стамбеном збрињавању и обнови на подручјима повратка говорио је заменик министра регионалног развоја Станко Јанић, подсетивши да је од 37.275 стамбено збринутих породица тек 26.118 током 1991. године имало пребивалиште у Хрватској, док их је у БиХ пребивалиште имало 9.552, а у Србији 1.172.

Седници су присуствовали и представници УНХЦР-а са шефом Теренсом Пајком нан челу, представници невладиних организација и дипломатског кора, међу којима и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић.