Мађарски услови ММФ-у

За осам месеци ове године Мађарска има највишу стопу инфлације у Европској унији, привреда је у рецесији, а цене на мало порасле су шест одсто. Ипак, премијер Виктор Орбан не прихвата финансијску помоћ Међународног монетарног фонда и Европске уније под условима који су поставиле те институције.

Орбан оставља отворена врата за преговоре и каже да је земљи потребан споразум са ММФ-ом који ће одговарати државним интересима.

Попис услова који су Мађарској у замену за добијање 15 милијарди долара кредита поставили ММФ и ЕУ, укључује смањење пореза, породичних субвенција и пензија, увођење општег пореза на земљиште, смањење субвенција за превоз и укидање спорне банкарске таксе.

"По тој цени и на тај начин нећемо", објавио је Орбан недавно на свом Фејсбук профилу, а разлоге одбијања објаснио је касније и у парламенту.

"Не треба нам било какав, већ добар споразум. Потребан нам је кредитни аранжман с ММФ-ом да бисмо се заштитили од европске болести. Времена је мало, али посао ћемо завршити", истакао је Орбан.

Када је избила економска криза 2008. године, Мађарска је била прва чланица ЕУ коју је од банкротства спасао аранжман с ММФ-ом вредан 20 милијарди евра, који је склопила претходна социјалистичка влада.

Цена за то била је смањење пензија, висока стопа незапослености и повећање јавног дуга.

Садашњи премијер Орбан сматра да је Мађарска довољно снажна да сама реши проблеме и жели споразум који ће помоћи влади да спроведе стимулативни економски план за наредну годину вредан 300 милијарди форинти.

Многи аналитичари сматрају да је влада својим маневрима изгубила кредибилитет на домаћем и међународном плану.

"Влада жели да од ММФ-а направи имагинарног непријатеља који Мађарима одузима новац и бенефиције, а себе представи као бранитеља земље, који захтева блаже услове", сматра политички аналитичар Петер Креко.

Од почетка године храна је у Мађарској скупља 6,4 одсто, гориво за 13,5 одсто, а форинта је у односу на евро све слабија, док је привреда је у другом кварталу ове године запала у рецесију, забелезивши пад бруто домаћег производа од 1,2 одсто на годишњем нивоу.