Нема пара за "избрисане"

После одлуке Суда за људска права у Стразбуру, Словенија ће морати да обештети грађане којима је од 1991. до 1992. године одузела сва права.

Свако од такозваних избрисаних моћи ће, пошто се за годину дана заврше припремни послови, да тражи одштету. Одлука суда је правоснажна, а словеначке власти, које ће за то морати да издвоје пола милијарде евра, поручују да за то Словенија нема новца.

Проблем је настао 1991. године, у тренутку кад се Словенија осамосталила. У јуну те године, усвојен је Закон о странцима, којим није дефинисан статус становника који нису тражили словеначко држављанство, а имали су стално пребивалиште у Словенији. Реч је о особама из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Македоније.

"Ти људи су једноставно после 26. фебруара 1992. године третирани као људи који немају стално пребивалиште. Због тога су им у општинама где су одлазили да траже папире одузимали документе, уништавли возачке, личне карте, пасоше", рекао је Игор Мекина новинар "Младине".

Према његовим речима, они су губили сва права, нису могли да добију ни социјалну помоћ, ни да се запосле, а нису могли ни да отпутују из Словеније.

Проблем почиње да се решава тек када су се такозвани избрисани обратили Уставном суду Словеније 1999. и 2000. године. Међутим, у последњој деценији, њихове судбине постају предмет политичког надметања тамошњих партија. И више од тога.

"Избрисани" су били на удару критике толико да је, 2004. године организован референдум о томе да ли да им се врате права. Већина је била против.

До пре три године сматрало се да је реч о 18.000 људи. После новог бројања у Министарству унутрашњих послова Словеније, испоставило се да је ондашња власт избрисала 25.671 особу.

Предмет "Случај Курић и остали" стигао је у Суд у Стразбуру пре тачно шест година, а окончан је пре две недеље.

"Ово је пресуда великог већа која је самим објављивањем постала правоснажна и ту не постоји могућност даљег вођења поступка, а надгледање над извршењем те пресуде у надлежности је комитета министара, Савета Европе", рекао је правни заступник Србије у Стразбуру Славољуб Царић.

Према његовим речима, комитет министара биће у прилици да надзире на који начин ће Словенија испунити обавезе из ове пресуде. 

"Ти одштетни захтеви су око 20.000 евра и други захтеви вероватно неће бити мањи.Тако да је свота коју ће Словенија морати да плати свакако поприлична", рекао је Мекина.

У року од годину дана Словенија мора да установи механизам по коме ће "избрисанима" исплаћивати одштету. Према првој рачуници, уколико би сви оштећени тражили по 20.000 евра, Словенију би то коштало око пола милијарде евра.