Хрватска, Дан антифашистичке борбе

На скупу у шуми Брезовица код Сиска Хрватска је обележила 71. годишњицу оснивања прве партизанске формације, Дан антифашистичке борбе. Том приликом премијер Зоран Милановић осврнуо се на "губитнички режим НДХ-а", председник Иво Јосиповић упоредио партизане са "бранитељима", док је председник СНВ-а Милорад Пуповац поручио да су за Србе у Хрватској "једнако далеке" идеје усташтва и четништва.

Хрватска је до лета 1941. била једина земља у Европи у којој су људи масовно убијани, у којој је режим Независне државе Хрватске масовно ликвидирао Србе и Јевреје, истакао је хрватски премијер Зоран Милановић.

"Режим који је био овде од 1941. до 1945. године је губитнички режим, они су се определили за зло, они су и пре напада Немачке на СССР већ масовно убијали Србе и Јевреје. По томе је Хрватска била посебна, тога није било ни у једној држави", рекао је Милановић.

Милановић је рекао и да су становници Хрватске "више него било ко учествовали у отпору нацизму и фашизму" и ушли у "братски савез Хрвата и Срба из нужде, невоље и очаја". "Заједнички мотиви том братству били су отпор злу и оном што је негирало право на постојање, право на живот", додао је премијер Хрватске.

Дан оснивања Првог сисачког партизанског одреда, 22. јун, у Хрватској је од 1990. године практично заменио некадашњи празник посвећен антифашизму, 27. јул - Дан устанка.

Јосиповић: Антифашизам је хрватско наслеђе

По речима председника Хрватске Иве Јосиповића, 22. јун 1941. један је од најважнијих дана у хрватској историји, а антифашизам је хрватско наслеђе и део националног идентитета - иако се не сме занемарити ни "оно лоше у догађајима 1940-их година".

"Оно што су 1941. године били људи који су основали први партизански одред, то су 90-их година били наши браниоци", додао је Јосиповић.

Председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац нагласио је да Хрвати и Срби у Хрватској деле заједничку тековину антифашистичке борбе и да "братство Хрвата и Срба из тог периода може бити узор на ширим европским и светским просторима".

Пуповац је истакао да су Србима у Хрватској једнако далеко усташка идеја која је кренула у геноцид над Србима и формирала законе и државне инструменте како би те намере остварила, као и идеја оних који су у четништву и четничком покрету видели средство заштите Србе, "било овде, било негде другде".

"Ми Срби у Хрватској у 20. веку имамо једну једину баштину, то је ова антифашистичка, партизанска баштина", подвукао је Пуповац.

За Сисачки партизански одред тврди се да је прва антифашистичка формација у Европи.

Годишњица оснивања тог одреда од стране седамдесетак комуниста који су избегли хапшења након напада Немачке на СССР, од 1990. је као празник заменила дотадашњи Дан устанка, 27. јул, кад је народ Лике и Босанске Крајине, највећим делом Срби, након масовних покоља устао против Талијана и усташа, ослободивши места Срб и Дрвар и створивши у наредним данима велику слободну територију.

Уосталом, иако су многи припадници Сисачког партизанског одреда касније дали велик допринос партизанској борби, само деловање тог одреда није било бог зна како значајно.

Осим неколико диверзија на пругама код Сиска и окршаја са патролама усташа и жандара, веће борбе тај одред који је деловао у крајевима наслејним Хрватима није имао, а нису му се ни прикључивали нови борци. Због тога је након два месеца прешао на територију Баније коју су у међувремену ослободили партизани, највећим делом Срби, које је водио Васиљ Гаћеша.