Самарас нови грчки премијер

Лидер грчке конзервативне Нове демократије Андонис Самарас постао је премијер након што је положио заклетву пред шефом државе Каролосом Папуљасом који га је задужио да формира владу.

"Имам неопходну парламентарну већину за формирање владе у циљу гарантовања стабилности и наде" наше земље, рекао је Самарас председнику уочи полагања заклетве.

"Урадићемо све како бисмо извели земљу из кризе", рекао је Самарас.

Будућа влада Самараса добила је подршку социјалиста ПАСОК-а и Демократске левице, па ће имати 179 од укупно 300 места у парламенту.

"Налажем вам да формирате владу и желим вам срећу јер су проблеми бројни и тешки", рекао је Папуљас.

Нова демократија је освојила највећи број гласова у недељу на изборима, али не и апсолутну већину. Самарас је, међутим, за три дана успео да формира владу.

Још увек није познат састав новог кабинета и не зна се да ли ће и колико технократа бити у њој, као ни то да ли ће то два млађа партнера прихватити или ће Самарасовом кабинету понудити своје политичке кадрове, навео је АП.

Агенција Франс прес је претходно, позивајући се на грчку телевизију, јавила да су се три странке договориле да нови министар финансија буде Василис Рапанос, досадашњи председник Народне банке Грчке.

Рапанос је професор економије на Универзитету у Атини. Он је био председник Савета економских савеника у Министарству економије и финансија између 2000. и 2004. када се Грчка придружила зони евра, а претходно је био председавајући Хеленске организације за телекомуникације (ОТЕ).

Ко је Самарас

Нови премијер, 61-годишњи Самарас је економиста по образовању. Диплому је добио 1974. у Сједињеним Америчким Државама на Колеџу Амхерст - где је његов цимер био управо млади Јоргос Папандреу, а затим је добио мастер на Харварду.

Током кампање један лист је објавио фотографије те двојице младића из клановских породица деснице и левице: Папандреу, Караманлис, Мицотакис - које се смењују на власти 40 година.

Чим је дипломирао, Антонис Самарас је са 26 година постао један од најмлађих посланика Грчке, у изборној једници на југу Пелопонеза, а затим постао звезда у успону у конзервативном табору.

Као министар иностраних послова, напустио је владу 1992. јер није могао да се помири са називом суседне Македоније, а затим је оборио посланичку већину, те и владу свог ментора Константиноса Мицотакиса.

Његови критичари на десници кажу да је он не само издао свој табор, већ и показао неодговорност усред геополитичке кризе која је тада била на Балкану и пред Грчком.

Након тога основао је странку "Политичко пролеће", али странка није имала великог успеха у политичком животу Грчке. После неуспеха са сопственом странком, и усамљен и готово заборављен до 2009, поново је примљен у Нову демократију која се тада распадала и постао њен председник.

Самарас је потом настојао да учврсти ставове странке о имиграционим питањима и безбедности, примивши у странку фебруара ове године кадрове екстремне деснице и привлачећи центристичке дезертере блиске Дори Бакојани, Мицотакисовој ћерци.

"Ту је маса имиграната, има их милион и по који не раде, немају шта овде да траже", рекао је Самарас за АФП, додавши да "рачуна на солидарност Европе" за боље обезбеђење границе и депортацију непожељних.

Седми је по реду лидер Нове демократије, основане 1974. године.