За Паулин Двор 11 година

Енес Витешкић, оптужен да је у децембру 1991. учествовао у ликвидацији 18 српских и једног мађарског цивила у селу Паулин Двор код Осијека, осуђен је на 11 година затвора.

Витешкићу је ово треће суђење, јер је на прва два, 2004. и 2007. године, неправоснажно ослобођен оптужбе, али је Врховни суд оба пута, због погрешно утврђеног чињеничног стања и потребе додатног разматрања доказа, вратио предмет на поновни поступак осијечком суду.

Он се бранио да са злочином нема никакве везе и да је о њему чуо тек из медија.

Док је његов адвокат најавио жалбу на пресуду, Тужилаштво ће, по речима заменика тужиоца Мирослава Дасовића, одлучити хоће ли се жалити.

Други оптужени за ликвидацију, тадашњи поручник Хрватске војске Никола Иванковић, на суђењу 2004. године неправоснажно је осуђен на 12 година затвора, а та му је казна правоснажном пресудом повећана на 15 година.

Оптужница је Иванковића и Витешкића теретила да су се 11. децембра 1991. као припадници 130. Бригаде Хрватске војске, са више непознатих починилаца, након што су чули да је умро њихов рањени саборац, договорили да оду у Паулин Двор и из освете убију мештане српске националности који су од раније били скупљени у кући мештанина Андрије Буквића.

Када су дошли до куће, рафалном паљбом из аутоматских пушака и бацањем ручних бомби побили су старце.

Даљи догађаји показују умешаност државе у масакр, јер су наредни дан хрватски војници из куће изнели 18 тела жртава, док један нису видели, и пренели их у војни магацин "Луг" где су их убацили у јаму коју су онда камуфлирали отпадом.

Када су српске снаге заузеле Луг нису знале да су тамо цивили, а након рата, у процесу мирне реинтеграције у јануару 1997. године тела се ископавају и у пластичној буради осијечког произвођача и с личним документима који су остали уз њих, пребацују на локацију Ризвануша код Госпића где су касније ексхумирани.

У пребацивање лешева умешане су обавештајне службе и војна полиција.

Медији су писали да је масакр у Паулином Двору починило укупно 14 припадника ХВ, а с пребацивањем повезали тадашњег шефа обавештајне службе Мирослава Туђмана, иначе сина тадашњег предсендика Фрање Туђмана, као и бившег команданта војног подручја Ђаково генерала Ђуру Дечака.

За пребацивање тела жртава и заташкавање злочина нико није одговарао, јер је наступило застаревање кривичног дела.