Комеморација у Јасеновцу

У Спомен подручју Јасеновац, код споменика "Цвет" одржана је комеморација у знак сећања на 67. годишњицу пробоја логораша из тог концентрационог логора. Јасеновац је био највећи сабирни и радни логор фашистичкој НДХ, основан у другој половини 1941. године.

Комеморацији је присуствовао и хрватски државни врх, међу којима председник Иво Јосиповић, премијер Зоран Милановић и председник Хрватског сабора Борис Шпрем.

У свом говору председник Хрватске Иво Јосиповић напоменуо је да жртве сведоче о страхоти злочина којег су починиле усташе у име идеологије нацизма.

„Несмемо допустити да се заборави да су овде у име нације, лажном вредношћу нације какву су пропагирали они који су били везани уз злочиначки усташки режим, побијени Срби, Јевреји, Роми, Бошњаци, али и Хрвати који нису желели такву политику", рекао је Јосиповић.

"Вероватно нема ниједног места где су се на тај начин суочили зло, мржња, непријатељство, смрт и сукобили се са животом, човечношћу и љубављу. Непрегледни низ имена који сваке године слушамо у Јасеновцу показује колика је страхота злочина којег су починиле усташе у име идеологије нацизма и фашизма", оценио је хрватски председник.

Према његовим речима, хрватски народ, српски народ, Бошњаци, Јевреји, Роми који су овде били жртве, били су они који су тој жртви дали дигнитет и који су Хрватској донели слободу и припадност цивилизованом кругу Европе.

Јосиповић сматра да ће се у Јасеновцу и кад више не буде живих заточеника, учити лекција из историје сваке године испочетка.

"То је потребно јер човечанство из оваквих историјских страхота није научило ништа јер се увек јављају људи, покрети, политике и идеологије који би опет да некога затру, да погазе људскост, слободу, демократију", напоменуо је Јосиповић.

Како је истакао хрватски председник, управо заборав и негирање највеће су опасности слободе, демократије и људскости.

"Негирање је други вид опасности који не смемо да допустимо. Негирање је непрепознавање оних симптома који говоре да у сваком друштву има оних који би историјски точак окренули уназад. Ми то не смемо да допустимо", поручио је Јосиповић.

Милановић: Учити децу о оваквим местима

Премијер Зоран Милановић рекао је да је ово једна од ситуација у којој не знате да ли да читате говор или да говорите из главе, из срца.

"Ако говорите из главе, рећи ће да импровизујете, а ако говорите из срца, увек вам се може поткрасти нека грешка. Ипак, мислим да данас неће бити грешака. Оно што ово место разликује од осталих је то што се овде злочин није догодио на мах, као тренутна мржња, него је то био системски процес који је трајао готово четири године. Овде се убијало плански", поручио је Милановић.

Милановић је истакао да не очекује да ће његов говор променити мишљење људи о Јасеновцу.

"Људи који су данас дошли овде или гледају на телевизији имају о Јасеновцу чврсте и јасне ставове, ништа што ми кажемо неће њихово мишљење променити, али они које морамо образовати су млади који иду у школу или су управо изашли из школе", напоменуо је Милановић.

Према његовим речима, они морају да уче о оваквим местима, да сазнају што се овде догађало и шта је довело до овога и да се то никад више не сме догодити.

"У данашњем времену, у којем се одлуке доносе брже него икад досад, млади људи немају времена за историју. Зато је главни задатак овог скупа да младе учимо што се стварно догодило и да им кажемо пуну истину. Гледамо ових дана испаде и нетолеранције, националне мржње, чак и Загребу. То је лоше", закључио је Милановић.

Окупљенима се обратила и председница Савета Спомен подручја Јасеновац Катица Седмак, која је посебан поздрав упутила преживелим заточеницима Јасеновачког и седамдесетак других логора у којима су се на подручју НДХ догађали ратни злочини.

"Логораши су кренули у пробој на договорени знак Анте Бакотића, а малобројни преживели, тек њих стотинак понело је у својој души доживотну трауму али и обавезу да за будуће генерације сачувају сећање на жртве и на проживљене страхоте да се слични ужаси никада више не понове", истакла је Седмак.

Представница затвореника и преживела логорашица Бригита Кнежевић рекла је да Спомен подручје Јасеновац треба увек да подсећа на жртве које су овде положиле своје животе.

"Зло на сме никад више да се понови. Треба да градимо живот и будућност у љубави и толеранцији, такав завет морамо оставити за будуће нараштаје", истакла је Кнежевићева.

Од 1073 логораша, колико их је 22. априла 1945. године било у логору, у пробој их је кренуло 600, а прежело је само стотинак. Преосталих 473, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени. Истог дана 1945. године, почео је и пробој заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Од 167 заточеника, пробој је преживело њих 11.