Ватрена ноћ одлуке у Грчкој

Историјска одлука грчког парламента - усвојене су оштрије мере штедње, без којих би земља остала без нове међународне финансијске помоћи. Без новог стезања каиша то би, већ у априлу, значило банкрот земље и напуштање евра. На улицама Атине сукоби полиције и демонстраната.

Више од 40 људи је повређено у дивљању маскираних изгредника током демонстрација пред зградом Скупштине Грчке у Атини.

Државна грчка ТВ-станица НЕТ јавља да су екипе хитне помоћи успеле да проду до око половине повређених, а остали су на други начин превзени до дежурних болница.

Хитна помоћ и ватрогасци тешко долазе на места где треба да интервенишу и јер су у току сукоби, а центар града је у облаку сузавца.

Други извори кажу да су пред зградом Скупштине запаљене велике ломаче.

Ватрогасци су спасли неколико људи који су се склонили у поодрум једне запаљене зграде банке.

Велики пожари горе на десетак места у самом центру Атине. Изгредници су запалили један велики централни биоскоп, још две зграде банака, и још неколико других зграда.

Запаљене су и демолиране многе продавнице, а изгредници нападају патроле полиције.

Пападемос: Болне жртве неопходне

Нагласивши да схвата "болне жртве" које тражи од становништва Грчке у замену за финансијску подршку из партнерских земаља, Пападемос је поново указао да би у супротном дошло до неликвидности и мораторијума на плаћање, што би гурнуло Грчку у "економски хаос и неконтролисану социјалну ерупцију".

"То би, пре или касније, довело до нашег изласка из зоне евра", рекао је Пападимос.

Да су у време када је ситуација била боља, спроведене реформе садржане у садашњем програму Владе, "не бисмо толико дубоко ушли у кризу", рекао је премијер у поруци сународницима од којих се многи на улицама противе новом пакету мера штедње које Скупштина треба да размотри.

"Социјална цена овог програма је ограничена у поређењу са економском и социјалном катастрофом до које би дошло ако га не бисмо прихватили", рекао је Пападимос.

Указао је да Грчка, са дуплим програмом: помоћ и смањење дугова, и уз домаће мере штедње може "вероватно" доћи до почетка "одрживог развоја" у другој половини 2013. године.

Најновије мере штедње обухватају масовно отпуштање из државног сектора привреде, смањење сада већ и основних, гарантованих минималних плата, као и свих пензија.

У замену за то повериоци Грчкој обећавају репрограмирање и смањење дуга за укупно 130 милијарди евра што би јој могућило и да избегне проглашење мораторијума на плаћање.

Премијер је упозорио да би у случају неликвидност државе Грци изгубили своју уштеђевину, држава не би могла да исплаћује плате и пензије, и дошло би до несташице увозне робе од које Грчка зависи.