Меланија Трамп: Примирје проширено и ван Олешког; Руски медији: Немачки војни хеликоптер прелетео близу границе Русије

Администрација америчког пресдедника Доналда Трампа разматра укидање санкција Руском фонду за директне инвестиције (РФДИ), пренео је Њујорк тајмс.

Амерички лист наводи да се о томе разматра у оквиру настојања да се "побољшају односи између Сједињених Америчких Држава и Русије и помогне у окончању рата" у Украјини.

Неименовани извор рекао је да је специјални изасланик руског председника за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством и директор РФДИ Кирил Дмитријев "користан посредник" за америчке преговараче у разговорима који се тичу окончања рата у Украјини.

Како би фонд био уклоњен са списка санкција, потребно је да докаже да разлози због којих су ограничења првобитно уведена више не постоје.

Трамп је 9. октобра саопштио да је постигнут договор са руским председником Владимиром Путином о испорукама руског дизел горива на тржиште САД и глобално тржиште, а истог дана је Министарство финансија САД издало општу којом се одобравају трансакције које укључују руски дизел, која траје до априла наредне године.

Касније су се појавиле информације да је РФДИ укључен у спровођење овог договора, на захтев Министарства финансија САД.

(Танјуг)

Прва дама САД Меланија Трамп изјавила је да је локално примирје између Русије и Украјине проширено и изван града Олешки, у Херсонској области, како би се омогућио безбедан пролаз конвоја са хуманитарном помоћи.

"Примирје између Русије и Украјине ступило је на снагу данас у 04.00 по московском времену, два дана раније него што је првобитно било планирано", написала је Меланија Трамп у објави на друштвеној мрежи Икс.

Како је навела, временски оквир за почетак примирја померен је унапред ради заштите цивила и омогућавања испоруке неопходне хуманитарне помоћи.

У објави се наводи да је почетак примирја потврдио генерал Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Оружаних снага Русије.

Олешки се налази у Херсонској области, на подручју Украјине под руском контролом.

(Икс)

Исход хуманитарне операције у Олешкоом могао би да допринесе напретку мировног процеса и изградњи поверења. Украјина поздравља ту иницијативу, чији је циљ спасавање живота, изјавио је министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха на заједничкој конференцији за новинаре са министарком спољних послова Финске Елином Валтонен и министром спољних послова Норвешке Еспеном Бартом Еидеом у Хелсинкију, јавља Укринформа.

"Ако у Олешкоом видимо резултате, то би, као мера за изградњу поверења, могло да отвори пут даљим корацима у мировном процесу”, рекао је Сибиха.

Украјина је месецима скретала пажњу међународне заједнице на стање у Олешком, где људи гладују, обраћајући се државама, међународним организацијама, светским лидерима и истакнутим верским личностима, навео је украјински шеф дипломатије.

Сибиха је захвалио и првој дами САД Меланији Трамп на њеном ангажовању у тим напорима и на лидерској улози коју је преузела.

"Надамо се да ће све преузете обавезе бити испуњене. Украјинска страна је за то потпуно спремна”, рекао је министар.

Како је раније објављено, прекид ватре у области Олешког требало би да траје од 27. октобра до недеље, 1. новембра, у 22.59.

(Укринформ)

Русија за сада не види промену става европских земаља према сукобу у Украјини, које настављају да осуђују Москву и захтевају обуставу, занемарујући узроке кризе, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"За сада не видимо промену приступа Европе, која усваја документ за документом, држи говоре и даје изјаве осуђујући Русију и захтевајући да се заустави агресија, потпуно игноришући оно од чега је све почело", рекао је Лавров на састанку са главним уредницима афричких медија.

Лавров је навео да су европске земље донедавно одбијале контакте са Русијом, док сада говоре о потреби њиховог обнављања, преноси Риа новости.

Према његовим речима, ни у разговору са немачким министром спољних послова Јоханом Вадефулом у Њујорку, ни у телефонским разговорима руског председника Владимира Путина са норвешким премијером Јонасом Гаром Стереом и финским председником Александром Стубом "није изнето ништа ново".

Лавров је оценио да европске земље настоје да се укључе у преговарачки процес о Украјини, али да још није јасно са каквим би ставовима у њега ушле.

Шеф руске дипломатије критиковао је и европске лидере који заговарају наставак подршке Украјини, наводећи да се "од грађана тражи да поднесу економске и социјалне трошкове зарад украјинске победе над Русијом".

Лавров је такође изјавио да администрација америчког председника Доналда Трампа заговара проширење и продубљивање дијалога са Русијом на све већи број области.

Лавров је упозорио да западне земље, означавајући Русију као противника или непријатеља, "ризикују да се изолују од перспективних међународних иницијатива".

(Танјуг)

Хеликоптер немачког ратног ваздухопловства прелетео је на свега неколико километара од границе Русије и Естоније, пише Риа новости.

Према подацима о лету, хеликоптер непознатог типа са позивним знаком ГАФ661 полетео је са аеродрома "Ленарт Мери" у Талину и упутио се ка истоку у правцу естонског града Нарва.

У непосредној близини руске границе, ваздухоплов је знатно смањио висину и окренуо се, упутивши се ка западу, а потом и ка југозападу.

Према стању у 15.01 по московском времену, хеликоптер држи курс ка југу, прелећући близу Чудског језера које се налази на граници Русије и Естоније.

Русија последњих година указује на активност НАТО-а на својим западним границама, пише Риа новости, наводећи да су руске власти у више наврата изражавале забринутост због нагомилавања снага овог блока у Европи.

(Танјуг)

Румунски председник Никушор Дан најоштрије је осудио сваку умешаност Руске Федерације у акте саботаже на територији Румуније, након што је Румунска обавештајна служба (СРИ) објавила нове информације о мрежи која је покушала да изврши саботажу и подметне пожар у фабрици наоружања "Карфил". 

"Такви поступци су неприхватљиви и представљају озбиљно кршење суверенитета и безбедности наше земље. Ниједан страни субјект нема право да делује на овај начин на територији Румуније или других европских држава", навео је Дан у саопштењу. 

Према његовим речима, последњих недеља, Русија је подигла ниво ескалације и провокација усмерених и против цивилних бродова у Црном мору. 

"Интензивирање оваквих активности захтева већу будност и сталну процену ризика", упозорио је он.

Како је Дан навео, румунска држава ће одлучно деловати како би спречила овакве инциденте, идентификовала умешана лица и заштитила грађане земље, као и критичну инфраструктуру.

"Истовремено, наставићемо блиску сарадњу са нашим НАТО савезницима и партнерима у Европској унији", истакао је председник Румуније.

(Танјуг) 

Виши земаљски суд у Хамбургу одбио је захтев одбране украјинског официра оптуженог за учешће у саботажи гасовода Северни ток у Балтичком мору у септембру 2022. године, па ће суђење бити настављено, преноси Тагесшау.

Одбрана је тражила обуставу поступка, тврдећи да оптужени не може да има правично суђење због обавезе чувања војне тајне и могућих казни у Украјини због изношења поверљивих информација. Суд је одбацио тај аргумент, уз образложење да страни прописи не ограничавају право оптуженог да се брани пред немачким судом.

Према оптужници, украјински официр је наводно предводио групу која је, по налогу украјинских структура, извела саботажу гасовода. Он је ухапшен у Италији прошле године и терети се, између осталог, за ратне злочине.

Вештак немачке Савезне криминалистичке полиције изјавио је током суђења да је на гасоводима Северни ток 1 и 2 забележено шест експлозија, а да је на четири места дошло до истицања гаса. Према његовим речима, експлозив је био постављен споља, у челичним контејнерима причвршћеним за цеви. На једном месту цевовод је уништен у дужини од готово 300 метара.

Гасоводи Северни ток били су намењени транспорту руског природног гаса у Немачку. Експлозије су се догодиле 26. септембра 2022. године, неколико месеци након почетка руске инвазије на Украјину.

(Танјуг)

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да су изгледи за конструктивне разговоре о окончању рата у Украјини у Абу Дабију умерено оптимистични, након телефонског разговора председника Финске Александра Стуба и норвешког премијера Јонаса Гара Стереа са руским председником Владимиром Путином.

"Утисак европске стране био је умерено оптимистичан када је реч о могућности конструктивних разговора у Абу Дабију", рекао је Туск на седници пољске владе, преноси пољски портал Онет.

Туск је навео да су Стуб и Стере разговарали са Путином након консултација са украјинским председником Володимиром Зеленским и америчком страном, уз оцену да би европски политичари требало да успоставе радне контакте уочи планираних преговора о прекиду ватре.

Пољски премијер рекао је да је добио информације од норвешког премијера и финског председника о разговору са Путином, истичући да су га обојица обавестила о његовом току.

Он је нагласио да је неопходан опрез у контактима са Москвом, јер је, како је навео, "руска агенда прилично јасно дефинисана".

"За нас је важно то што ови разговори добијају конкретнији облик", рекао је Туск.

Он је додао да ће након 4. новембра, уколико буде одржана прва рунда преговора, моћи да се процени да ли је мир ближи.

Туск је поручио да Пољска подржава све напоре усмерене ка окончању рата, уз наставак пуне подршке Украјини и инсистирање на јасним европским ставовима о безбедносним гаранцијама за Кијев.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин изјавио је на Форуму држава извозница гаса у Москви да ће значај природног гаса у светској енергетици, индустрији и међународној трговини наставити да расте.

Према његовим речима, на гас отпада четвртина светског енергетског биланса, а Русија, која располаже највећим резервама тог енергента, остаје поуздан снабдевач иностранства.

Путин је оценио да Европа одрицањем од руских енергената наноси штету сопственој индустрији, поручивши: "Ко другоме јаму копа, сам у њу упада".

Он је указао и на потребу оптимизације међународних рута за снабдевање гасом и позвао земље извознице да размотре могуће транспортне правце.

Говорећи о експлозијама на гасоводима "Северни ток" у Балтичком мору у септембру 2022. године, Путин је оценио да је реч о директном терористичком акту.

(Известија, atvbl.rs)

Руски председник Владимир Путин разговарао је  телефоном са финским председником Александром Стубом и норвешким премијером Јонасом Гаром Стереом, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Путин је проценио ситуацију у зони сукоба у Украјини, подсећајући на његове основне узроке. Нагласио је да је постизање дугорочног мира могуће само уз пуно уважавање интереса Русије", наводи се у саопштењу Кремља, преноси РИА Новости.

Поред тога, Путин је указао на конфронтациону политику ЕУ и НАТО-а, која води продужењу непријатељстава.

Канцеларија финског председника је саопштила раније данас да су Стуб и Стере иницирали разговор који је усмерен на дипломатске напоре за окончање рата у Украјини.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је број повређених у руском нападу на универзитетски кампус и околину порастао на 12 и да је међу њима петоро студената и запослених на универзитету.

Он је на Иксу навео да је Русија током ноћи лансирала 16 балистичких ракета и више од 280 дронова, а да је у нападима било жртава и погодака у Кијеву, укључујући Јужни мост.

Према његовим речима, напади су забележени и у Виници, Запорожју, Дњепру, Харкову, Одеси, Чернигову, Суми, Доњецку, Херсону и Черновцима, а мете су готово свуда били енергетски сектор, логистика и градска инфраструктура.

Зеленски је оценио да кашњења у испоруци пакета пресретача за системе Патриот и НАСАМС директно помажу Русији да оствари циљеве своје кампање и упозорио да се руски напади настављају свакодневно.

Позвао је на појачан притисак на Русију и правовремену подршку Украјини, истичући да је то неопходно како би се променила ситуација, заштитили животи и приближио мир.

(Танјуг) 

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је да Европска унија и Велика Британија могу много да науче од председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа у вези са сукобом у Украјини.

"Хуманитарно примирје, организовано уз учешће прве даме Меланије Трамп, почело је у Аљошком. Председник Трамп и његов тим доследно су се залагали за хуманитарни приступ и мировне операције како би оне превладале над ратоборним. Бирократе ЕУ и Велике Британије имају много тога да науче из овог приступа", написао је Дмитријев на друштвеним мрежама, пренела је РИА Новости.

 (Танјуг)

Министар спољних послова Јужне Кореје Чо Хјун изјавио је да је та земља повукла осам дипломатских службеника из Украјине, услед спора насталог након што је Кијев обелоданио пребацивање двојице севернокорејских ратних заробљеника.

Чо је рекао да, упркос делимичном повлачењу, наставља комуникацију са украјинским министром спољних послова како би се проблем решио, преноси Јонхап.

(Танјуг, Јонхап)

Одлука о томе да ли ће руски председник Владимир Путин лично учествовати на самиту Групе двадесет (Г20) у Мајамију још није донета, саопштио је 27. октобра портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Још није донета никаква одлука", рекао је Песков у интервјуу за РИА Новости.

Председник САД Доналд Трамп изјавио је 16. октобра да би желео да Путин присуствује самиту, али је напоменуо да не зна да ли ће руски председник доћи.

Самит Г20 заказан је за 14. и 15. децембар у Мајамију, у Сједињеним Америчким Државама.

(Известија)

Системи руске противваздушне одбране пресрели су и уништили 222 украјинске беспилотне летелице током ноћи изнад руских региона, саопштило је руско Министарство одбране.

"Током протекле ноћи, снаге противваздушне одбране на дужности пресреле су и уништиле 222 украјинске беспилотне летелице са фиксним крилима", наводи се у саопштењу Министарства.

Према наводима руског Министарства одбране, беспилотне летелице оборене су изнад Новгородске, Тверске, Белгородске, Брјанске, Вороњешке, Курске, Калушке, Орловске, Смоленске, Тулске и Ростовске области, као и изнад Краснодарске Покрајине.

Дронови су, како је наведено, уништени и изнад Републике Крим и Црног мора.

(Известија)

Руске снаге су током ноћи извеле нападе на војноиндустријске и транспортне објекте у Украјини, а у Кијеву је оштећен Јужни друмски и железнички мост преко Дњепра, саопштило је руско Министарство одбране.

"Као резултат удара, у граду Кијеву је оштећен Јужни друмски и железнички мост, који се користи за транзит војног терета друмским и железничким саобраћајем", навело је Министарство.

(Известија)

Једна особа је погинула, а 10 је повређено у ноћном руском ракетном нападу на Кијев, током којег су погођени административна зграда и други нестамбени објекти, а оштећена је и инфраструктура метроа на Јужном мосту.

Током ваздушне узбуне у Кијеву су се чуле експлозије, а украјинске ваздухопловне снаге упозориле су на претњу од балистичких ракета.

Војска је забележила неколико ракета које су се кретале ка престоници.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко саопштио је да је у Подољском округу погођена административна зграда, као и да су на још две локације погођени нестамбени објекти.

Због напада је ограничен саобраћај на Јужном мосту, а оштећена је и инфраструктура метроа, саопштила је Кијевска градска војна администрација.

(Укринформ)