Мађарско "да" Кијеву – колико кошта Орбаново "не"; француски авиони пресрели руске над Балтиком

Нема никаквих планова за контакте између председника Владимира Путина или званичника Кремља с америчком делегацијом која присуствује Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, потврдио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Не, нема планова, они нису сасвим, да тако кажем, наш профил", рекао је Песков.

(Тас)

Француски ратни авиони су подигнути 11 пута током прошле седмице у оквиру мисије НАТО за контролу ваздушног простора Балтика, рекао је портпарол француских оружаних снага Гијом Верне.

Наводи да ти упади руских авиона, у већем броју него иначе, представљају провокацију.

Оцењује да необично велики број пресретања може сигнализирати да Москва покушава да покаже своју снагу у истој недељи када је била домаћин свог годишњег Међународног економског форума у ​​Санкт Петербургу.

Портпарол је додао да су међу пресретнутим авионима били наоружани борбени авиони, обавештајни и транспортни

(Reuters)

Премијер Петер Мађар изјавио је да је Будимпешта постигла велики успех у разговорима с Украјином у вези са правима Мађара из Закарпатја, који нису имали основна права у тој држави, али ће их добити ускоро.

Кијев је заузврат добио сагласност Будимпеште за отварање прве фазе преговора о приступању Европској унији.

"Као резултат тога, Европска унија може да отвори прво поглавље у преговорима о приступању ЕУ", рекао је Мађар у Будимпешти, након разговора са премијером Ирске Михалом Мартином, чија земља 1. јула преузима председавање Европском унијом, преноси мађарски портал Индеx.

Мартин је напоменуо да је споразум постигнут са мађарским мањинама у Украјини за похвалу, али да не треба заборавити ни државе Западног Балкана. Мађар је обавестио Мартина да је постигнут пробој у питању права мађарске мањине у Украјини.

Према његовим речима, мађарска и украјинска страна постигле су договор на техничком нивоу у вези са језичким, образовним, културним и политичким правима Мађара из Закарпатја.

Према речима мађарског премијера, Украјина се обавезала да спроведе неопходне законске измене, што је омогућило Мађарској да на амбасадорском нивоу подржи отварање првог преговарачког поглавља у процесу приступања Украјине ЕУ, преноси "Мађар немзет".

Додао је, међутим, да отварање преговарачких поглавља не значи њихово затварање већ да то, такође, захтева да украјинска страна обавезе наведене у споразуму укључи у своје обавезе према Европској унији. Како преносе мађарски медији, током данашњег разговора су разматрана безбедносна питања и даље унапређење међусобне сарадње.

ЕУ није потврдила укидање мађарског вета

Европска комисија тренутно не може да потврди информације о деблокирању 6,6 милијарди евра из Европског мировног фонда од стране Мађарске, који су намењени војној подршци Украјини.

То је изјавила портпаролка Европске комисије Анита Гипер на питање дописника Европске правде у Бриселу.

Мађарска још није званично ослободила средства за надокнаду војне помоћи Украјини у износу од 6,6 милијарди евра планираних у Европском фонду за мир.

"У овом тренутку, не могу ово да потврдим, јер имамо много дискусија у вези са Европским фондом за мир, и оне су тренутно у току. Тачна употреба блокираних средстава се још увек разматра са државама чланицама“, рекла је портпаролка.

(Танјуг)

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да је "озбиљно забринута" након што је обавештена о интензивним нападима у близини термоелектране Запорожје, чија инфраструктура помаже у снабдевању електричном енергијом Запорошке нуклеарне електране (ЗНПП).

ИАЕА је на платформи Икс навела да је њен тим који је стациониран у нуклеарној електрани, приметио дим из правца термоелектране и чуо звуке војних активности.

Агенција је упозорила да инцидент изазива озбиљну забринутост због безбедности јединог преосталог спољног далековода који снабдева Запорошку нуклеарну електрану.

Тај вод је последњих недеља више пута био ван функције, због чега је електрана привремено зависила од дизел-генератора за напајање система неопходних за хлађење шест реактора.

Према тренутно доступним информацијама, далековод је и даље у функцији, док су запослени у термоелектрани, због напада, потражили склониште.

Директор ИАЕА Рафаел Гроси рекао је да је забринут због пријављеног инцидента и позвао је на хитан прекид напада како би се спречио ризик од дуготрајног нестанка електричне енергије у нуклеарној електрани и евентуалног угрожавања нуклеарне безбедности.

(x.com)

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да је Русија убила више од 700 деце у Украјини од почетка рата.

Зеленски је на Телеграму на Међународни дан невине деце - жртава агресије, нагласио да Русија мора да "сноси одговорност за своје злочине", пренео је Укринформ.

"Од почетка инвазије великих размера, Русија је убила најмање 707 младих Украјинаца.

Свака смрт је дете чија је будућност одузета. Русија мора да буде позвана на одговорност за ове злочине", истакао је Зеленски.

Како је рекао, Украјина 4. јуна поштује сећање на децу која су погинула услед рата Русије против Украјине.

Дан сећања је установљен резолуцијом Врховне раде Украјине 2021. године.

Међународни дан невине деце обележава се сваке године 4. јуна. Овај дан је установљен одлуком Генералне скупштине УН на једној од њених посебних седница о Палестини 1982. године.

(Танјуг/Укринформ)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оптужила је Европу да се "наоружава до зуба“ и подстица сукоб на континенту, преноси Ројтерс

Како истиче британска агенција, еропске владе су повећале војну потрошњу као одговор на, како кажу рат у Украјини и оно што називају ризиком од руског напада на земље НАТО-а, сценарио који Москва назива апсурдним.

Захарова je позвала Уједињене нације да обрате пажњу на страдање студената у Старобељску, на Међународни дан невине деце - жртава сукоба, који се данас обележава.

"Ова организација мора да пронађе снагу да се огласи и да се сети деце убијене у Старобељску", рекла је Захарова.

Оценила да је изостанак реаговања међународних организација на тај догађај "неприхватљив" и затражила је од званичника УН да спроведу додатне провере на терену, пренео је Спутњик.

Према наводима које је изнела руска страна, украјински дронови погодили су у ноћи између 21. и 22. маја студентски дом колеџа у Старобељску, у којем се налазило 86 ученика.

У нападу и урушавању зграде погинуо је 21 студент, док су 44 особе повређене.

(Reuters, Tanjug/Sputnik)

Русија наставља своје "системске“ нападе на украјинску логистичку инфраструктуру и извршила је више од 500 напада дроновима само у априлу, изјавио је заменик премијера Украјине Олексиј Кулеба.

Пишући на Телеграму, Кулеба је рекао да су украјинске луке биле на мети напада практично сваког другог дана.

Упркос нападима, украјински поморски извозни коридор је наставио да ради, а украјинске морске луке су до сада у 2026. години превезле близу 35 милиона тона терета, навео је Кулеба.

(Reuters)

Противваздушна одбрана неутралисала је 264 руска дрона током ноћи, саопштиле су Ваздухопловне снаге Оружаних снага Украјине.

У објави на Телеграму наведено је да су руске снаге погодиле балистичким ракетама и са 24 дрона 11 локација, док се фрагменти оборених ракета и беспилотних летелица пали на 12 локација, пренео је Укринформ.

(Танјуг/Укринформ)

Руска противваздушна одбрана (ПВО) уништила је 272 украјинска дрона током ноћи изнад руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

У саопштењу се наводи да су украјински дронови оборени током ноћи изнад територија руске Белгородске, Брјанске, Волгоградске, Вороњешке, Курске, Нижњеновгородске, Орловске, Ростовске, Рјазањске и Тамбовске области, пренеле су РИА Новости.

Истиче се да су украјински дронови оборени и изнад Крима, као и изнад Азовског и Црног мора.

(Танјуг/РИА Новости)

На подручју Бориспоља, у близини украјинске престонице Кијева, ватрогасци су гасили пожар након што је индустријски објекат ноћас погођен дроном, при чему је једна особа повређена, саопштила је украјинска служба за ванредне ситуације на Телеграму.

У објави није наведено име објекта у пожару.

У Бориспољу, у источном предграђу Кијева, налази се главног аеродрома престонице.

Затворен је за цивилне летове од почетка рата фебруару 2022. године.

(Reuters)

Украјинске снаге извршиле су ударе на два главна центра на Криму, које је Русија анектирала, саопштиле су локалне власти.

Сергеј Аксјонов, шеф Крима кога је Москва именовала, у објави на Телеграму, навео је да су украјинске снаге погодиле нестамбени део Симферопоља, главног административног града полуострва, преноси Ројтерс.

У нападу су погинуле три особе, а седам је повређено, додао је Аксјонов.

У кримској луци Севастопољ, локални гувернер кога је Русија поставила, Михаил Развожајев, рекао је да су јединице противваздушне одбране пресреле више од 20 украјинских дронова.

Развожајев није поменуо жртве, али је рекао да су остаци дрона оштетили неке зграде. Упозорење на ваздушни напад остало је на снази у граду скоро пет сати.

(Reuters)