Рубио: Украјина није амерички конфликт; Орбан: Мађари не смеју плаћати последице рата

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је у четвртак да се ситуације у Ирану и Украјини разликују, јер је, према његовим речима, "Кијев, заједно са својим западним спонзорима, прекршио све међународне норме које је било могуће прекршити", док Иран ''није прекшио никакве међународне обавезе''.

Руски министар је рекао да је америчка страна уништила ирански нуклеарни споразум и да није било кршења са стране Ирана. Према његовим речима, у случају Украјине, Русија је упозорила да Француска, Немачка и друге западне земље воде ситуацију ка кризи, а такође је предложила закључивање споразума о безбедносним гаранцијама са САД и НАТО-ом у децембру 2021. године.

"Речено нам је да нас се то не тиче и да ће Украјина ући у НАТО", нагласио је Лавров.

Навео је да су током преговора о Украјини, лидери Европске уније и НАТО-а су само покушавали да одврате америчку делегацију од договора постигнутих између руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа у Енкориџу на Аљасци.

"Сви наредни преговори након Енкориџа били су отежани тиме што су ЕУ и руководство НАТО, пре свега (председник Европске комисије) Урсула фон дер Лајен и (генерални секретар НАТО-а) Марк Руте, на сваки начин покушавали да поткопају та разумевања и одврате америчку администрацију од договора које смо, по њиховом сопственом предлогу, подржали“, навео је Лавров.

Према његовим речима, Вашингтон настоји да учини све како би од украјинске стране добио сагласност са договорима постигнутим током руско-америчког самита у Енкориџу.

"Видим да америчка страна настоји да учини све како би осигурала да Кијев прихвати онај договор који су постигли председници Русије и САД на Аљасци", навео је Лавров, истичући да верује да је овај приступ једини исправан.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин затражио је од водећих руских бизнисмена да донирају средства у државни буџет како би помогли стабилизацију финансија земље због растућих трошкова рата у Украјини, рекли су извори упознати са ситуацијом за лист Фајненшел тајмс.

Како су навели ти извори, Путин је изнео захтев јуче, током састанка са групом истакнутих олигарха, и јасно поручио да је одлучан да настави рат док Русија не преузме контролу над преосталим деловима региона Донбаса који нису под њеном контролом.

Према наводима извора, руски председник је раније подржавао компромисни предлог да Донбас постане демилитаризована или специјална економска зона, али је одустао од те идеје након што је Украјина одбила могућност предаје тог региона.

Према изворима, најмање двојица бизнисмена изразила су спремност да помогну. Олигарх Сулејман Керимов наводно је понудио допринос од 1,1 милијарду евра, док је магнат у индустрији метала Олег Дерипаска такође пристао да учествује.

Захтев за добровољне доприносе део је ширег настојања власти да укључе руске компаније у финансирање повећаних војних трошкова. Русија је у јануару повећала ПДВ са 20 на 22 одсто како би прикупила додатна средства, док је раније уведен и једнократни порез на неочекиване приходе великих компанија.

Руски министар економије Максим Решетњиков рекао је да власти разматрају и могућност новог пореза на неочекиване приходе уколико рубља настави да слаби.

Руски војни буџет прошле године је порастао за 42 одсто и достигао 13,1 билион рубаља, односно око 143 милијарде евра. У међувремену, борбе у региону Донбаса успорене су интензивним ратовањем дроновима, што је довело до већих губитака међу руским снагама.

Последња рунда мировних преговора застала је у јануару због неслагања око територијалних захтева.

Руски буџетски дефицит у прва два месеца године достигао је више од 90 одсто планираног годишњег нивоа, док су западне санкције приморале Москву да продаје нафту уз велике попусте. Привремени раст прихода забележен је након избијања рата између САД, Израела и Ирана, који је подигао цене нафте.

(Financial Times)