Подољак за РТС: Русија жели да добије оно што не може да заузме

Украјински преговарачи састају се данас у Женеви са специјалним америчким изаслаником Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.

У разговору за РТС, саветник украјинског председника Михаил Подољак каже да се назире оквир безбедносних гаранција и обнове земље, али и даље без договора о формули завршетка рата. 

На шта Украјина може да пристане у преговорима са Русијом, а шта је оно о чему не жели да преговара?

- Данас нема јасних предлога. Русија жели да добије оно што не може да заузме. То није питање компромиса. Русија каже: предајте територије које су суверена украјинска територија. То је немогуће. То је у супротности с међународним правом, Уставом Украјине и друштвеним консензусом. Рат траје четири године управо зато што Русији ништа не можемо да дамо и нећемо дати.

Који модел безбедносних гаранција је на столу и шта је план Б, ако Русија не прихвата присуство страних трупа на украјинској територији?

- Не постоје планови Б, Ц или Д. Постоји само логика рата и одвраћања. Председник Зеленски наглашава да рат може да се заврши тек када буде јасно како да се заштитимо од следећих фаза рата. Безбедносне гаранције морају бити гаранције одвраћања дуж источне границе, не само за Украјину, већ и за Европу. Европа то разуме.

Те гаранције морају бити потписане и ратификоване у парламентима, укључујући Конгрес и Врховну раду. Морају јасно дефинисати како ће се финансирати велика украјинска војска која одвраћа Русију дуж читаве источне границе. Морају садржати јасно прописане инвестиције у војну производњу. Морају бити повезане са европском производњом наоружања и способношћу да се додатно наоружање купује од Сједињених Држава.

Морају јасно дефинисати реакцију не само Украјине, већ и других земаља, ако Русија покрене нову фазу агресије, не само санкције, већ потенцијално и војне одлуке. Морају укључити могућност европских контингената на украјинској територији.

Сједињене Државе морају бити укључене, као информациони и обавештајни партнер и као партнер у мониторингу, како би се спречила кршења.

Да ли то мисли и Трампова администрација?

- Што се тиче председника Трампа, раздвојио бих реторику од дела. Његов недавни говор у Конгресу био је првенствено усмерен на унутрашњу публику. Спољној политици посветио је мање пажње. То је разумљиво.

Међутим, дела су важна. Сједињене Државе систематски смањују глобални утицај Русије, на енергетским тржиштима, у Европи, Латинској Америци, на Блиском истоку, у Африци, Централној Азији и шире. Европа такође појачава санкције. Нови пакети циљају Росатом, Трансњефт и извоз ЛНГ-а. Без обзира на реторику, дела јасно имају за циљ да умање глобалне капацитете Русије.

Може ли Украјина да се ослони на Европску унију, посебно кад Мађарска ставља вето на помоћ за Украјину и санкције Русији?

- На четврту годишњицу инвазије, скоро сви европски лидери окупили су се у Кијеву, укључујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен и председника Европског савета Антонија Кошту. То симболизује да Европа разуме ризике и важност Украјине.

Приступање ЕУ данас не значи само да Украјина “куца на врата”. Реч је о понуди компетенције, безбедносне компетенције. Европа то разуме, посебно јер Сједињене Државе сигнализирају могуће смањење свог безбедносног присуства.

Да, Европа има сложен систем доношења одлука. Неке земље, по мом мишљењу, злоупотребљавају право вета. Мађарска и Словачка подижу ситуационе теме повезане са домаћим изборним циклусима. Али Европа наставља да доноси одлуке у корист Украјине и европске безбедности.

Кредитни механизам од 90 милијарди евра, ослоњен на будуће руске репарације, усвојен је упркос противљењу. Усвајају се одлуке о повећању улагања у одбрамбену производњу. Европа проналази начине да делује. Расправе се настављају, али укупна европска солидарност са Украјином остаје.