Русија и Украјина у највећој размени затвореника од почетка рата; Лавров: Ватикан није идеалан за преговоре

Руска војска је испалила две балистичке ракете на Одесу, једна особа је погинула, а осам је рањено, од којих су четири у тешком стању, изјавио шеф Окружне војне управе Олег Кипер.

"Непријатељ је погодио лучку инфраструктуру Одесе са две балистичке ракете. Једна особа је погинула, осам је повређено“, саопштио је Кипер на Телеграму, а пренео је Укринформ.

Кипер је прецизирао да је у руском ракетном нападу погинуо лучки радник.

Од осам повређених, четворо је у тешком стању, двоје је у средње тешком стању, а двоје има лакше повреде.

"Русија је поново ударила на миран, стратешки важан објекат. Укупно је током великог рата Руска Федерација оштетила и уништила скоро 400 објеката лучке инфраструктуре и више од 30 бродова. Повређено је 106 цивила", рекао је украјински министар заједнице и територијалног развоја Олексиј Кулеба.

(Укринформ)

Украјински председник Володимир Зеленски потврдио je да се у Украјину вратило 390 војника, које су у ратним операцијама заробиле руске снаге.

"Враћамо наше људе кући. Данас - 390 људи. Хвала свима који помажу, који раде 24/7 како би се Украјинци и Украјинке могли вратити кући. Веома је важно вратити све који су у заточеништву. Проверавамо свако име, информације о свакој особи. Наставићемо наш дипломатски рад како би такви кораци постали могући", написао је Зеленски на Телеграму, пренео је Униан.

Зеленски је додао да је ово само прва фаза велике размене заробљеника у формату "1.000 за 1.000", која је договорена током састанка украјинске и руске делегације у Истанбулу 16. маја.

Зеленски је рекао да очекује да ће се размена наставити за викенд.

(Reuters)

Русија је вратила 270 војника из украјинског заробљеништва, као и 120 цивила, укључујући цивиле из Курске области које су заробиле украјинске оружане снаге, у земену је пребачено 270 украјинских ратних заробљеника и 120 цивила, саопштило је руско Министарство одбране.

"У складу са руско-украјинским споразумима постигнутим 16. маја у Истанбулу 23. маја, са територије коју контролише кијевски режим враћено је 270 руских војника, као и 120 цивила, укључујући цивиле из Курске области које су заробиле украјинске оружане снаге. У замену је пребачено 270 украјинских ратних заробљеника и 120 цивила", наводи се у саопштењу, преносе РИА Новости.

 (Танјуг, РИА Новости, Reuters)

Украјинска војска саопштила је да је Русија током ноћи напала земљу са 175 беспилотних летелица, као и да их је оборено 150. 

(Ukrinform)

Савет Европске уније одржаће саслушање о могућем губитку права гласа Мађарске у ЕУ на састанку који ће бити одржан 27. маја, према дневном реду објављеном на сајту Савета.

То ће бити осмо саслушање о Мађарској откако је Европски парламент покренуо поступак по члану 7 против те земље 2018. године. 

Члан 7 Уговора о ЕУ омогућава суспензију права гласа у ЕУ ако држава чланица систематски крши основне принципе Уније.

Саслушање се одржава у тренутку када ЕУ тражи начине да заобиђе Будимпешту ако стави вето на приступање Украјине ЕУ. 

Висока представница Европске комисије за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас изјавила је 10. маја да Брисел има алтернативне планове у случају да Мађарска покуша да блокира кандидатуру Украјине.

Мађарски премијер Виктор Орбан је више пута блокирао или одлагао пакете помоћи ЕУ за Украјину, док се истовремено противио санкцијама против Русије.

(Unijan)

Немачки канцелар Фридрих Мерц затражио је од кинеског председника Си Ђинпинга подршку у постизању прекида ватре у рату у Украјини, рекао је портпарол Мерца након разговора двојице лидера.

"Савезни канцелар је известио о заједничким напорима Европе и САД да се постигне брз прекид ватре. Позвао је на подршку овим напорима", рекао је портпарол у саопштењу.

(Reuters)

Руске трупе су заузеле насеље Радкивка у Харковској области, објавило је руско Министарство одбране, а преноси Тас.

(Reuters)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров довео је у питање предлог да се мировни разговори између Русије и Украјине одрже у Ватикану.

Према његовим речима, не би било "елегантно решење" да две православне земље разговарају на католичком терену. Оптужио је, истовремено, Украјину да уништава Украјинску православну цркву.

"Ватикану, у овим околностима, не би било пријатно да угости делегације из православних земаља", истакао је Лавров.

(Reuters)

Председник САД Доналд Трамп изјавио је да је управо завршена велика размена затвореника између Русије и Украјине.

"Честитам обема странама на овим преговорима. Ово би могло довести до нечег великог?", запитао је Трамп у објави на мрежи Truth Social.

Споразум о размени хиљаду за хиљаду затвореника између две стране постигнут је раније овог месеца у Истанбулу.

(Reuters)

Холандски премијер Дик Схоф потврдио је да ће председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп присуствовати НАТО самиту који ће се одржати 24. и 25. јуна у Хагу.

 "Холандија је дубоко почаствована што ће угостити њега и све наше НАТО савезнике", навео је Схоф, који је истакао да је њихов недавни разговор био "пријатан" и да су дискутовали о кључним питањима пред самит. Тема разговора била је и потреба за прекидом ватре између Русије и Украјине. 

Трампово учешће на самиту, који  ће се бавити и питањем учешћа украјинског председника Володимира Зеленског, било је неизвесно због његове честе критике према чланицама НАТО-а. 

Премијер Схоф је рекао да је Зеленски "добро дошао", док је генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, који је био уз њега, напоменуо да коначна одлука још није донета. 

(Танјуг)

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да Мађарска жели да задржи Украјину ван Европске уније јер би, како је рекао, чланство Украјине у ЕУ значило да ће та земља "упијати сав мађарски новац".

Орбан је рекао да су западни лидери одлучили да постигну споразум са Украјином о одржавању војске од око милион војника, чије ће трошкове покрити европске земље. 

Мађарски премијер је додао да "уместо да ојачава властите оружане снаге, западна Европа плаћа Украјини за њене плаћенике".

Према његовим речима, то би могло да представља озбиљан безбедносни ризик за Европу, јер би могла да заврши са финансирањем војске чије намере "неће увек бити пријатељске, или барем неће бити гаранције да ће то бити случај".

"Чланство Украјине у ЕУ је повезано са тим, јер је много лакше донети финансијске одлуке у корист Украјине ако је та земља чланица ЕУ, него ако није", рекао је Орбан и додао да би Мађарска са другим земљама централне Европе, платила цену приступања Украјине Унији.

Премијер је позвао Мађаре да учествују у гласању на референдуму 2025. године, који ће се бавити питањем потенцијалног чланства Украјине у ЕУ. "Немојмо да дозволимо да други одлучују уместо нас", нагласио је у позиву грађанима.

(Танјуг)

Министарство одбране Русије саопштило је да су руски системи ПВО оборили 112 украјинских дронова током ноћи, укључујући 24 изнад Московске области.

(Reuters)

Најмање 16 особа је повређено у Курској, а осам их је рањено у Липецкој области у украјинским нападима током ноћи, саопштили су руски званичници,

Оштећено је и 30 кућа, као и 26 станова у три зграде, продавнице, ауто-перионица, 14 аутомобила и девет камиона, преноси РИА.

У тим областима је на снази режим антитерористичке операције.

(РИА, Танјуг)

Група седам најразвијенијих земаља (Г7) саопштила је да ће пооштрити санкције против Русије ако Москва не пристане на прекид ватре у Украјини.

"Поздрављамо континуиране напоре за постизање прекида ватре. Ако се такав прекид ватре не договори, наставићемо да истражујемо све могуће опције, укључујући и оне које су осмишљене да максимизирају притисак, као што је даље пооштравање санкција (против Русије)", наводи се у делу саопштења министара финансија и централних банкара Г7 посвећеном Украјини, који је усвојен након њиховог састанка у Канади.

У саопштењу се наводи и да ће, у складу са правним системима тих земаља, имовина Русије под њиховом јурисдикцијом остати имобилисана док Русија "не плати штету Украјини".

Г7 је у саопштењу изјавила "непоколебљиву подршку" Украјини у одбрани њеног "територијалног интегритета и права на постојање", као и "слободе, суверенитета и независности".

Обећала је и да ће помоћи у јачању поверења страних инвеститора у Украјину, мобилизовати приватни сектор за спровођење радова на обнови и наставити активности стране осигуравајуће индустрије.

(Тас, Танјуг)

Министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха позвао је на повећање притиска на руског председника Владимира Путина након његових изјава о намери да створи "безбедносну тампон-зону" дуж руско-украјинске границе.

"Подсећам да Путинове изјаве о 'тампон-зони' долазе у контексту активних напора усмерених на постизање потпуног, трајног прекида ватре, заустављање убистава и промоцију мира. Путинове нове агресивне изјаве одбацују мировне напоре и показују да је руски владар био и остао једини разлог за континуирана убиства. Морамо да извршимо већи притисак на њега да оконча рат", нагласио је Сибиха. 

(X)