Амерички званичници су припремили низ опција за председника САД Доналда Трампа како би повећали економски притисак на Русију, пошто руски председник Владимир Путин не жури да предузме кораке за окончање рата у Украјини, преноси Блумберг, позивајући се на добро упућене изворе.
Званичници, који су говорили под условом анонимности јер је реч о приватним преговорима, упозорили су да Трамп још није донео никакву одлуку јер су дипломатски напори у току. Одбили су да детаљно открију које су опције на столу, напомињући да је свака одлука искључиво на америчком лидеру.
Украјина и њени савезници позивају САД да повећају притисак на Москву, укључујући и кроз већа ограничења извоза енергије и прихода од нафте, како би је присилиле на прекид ватре под условима које је предложио Трамп. САД и Европска унија су већ увеле невиђени ниво санкција Москви од њене инвазије великих размера у фебруару 2022. године, али нису успеле да присиле Путина да обустави борбе, наводи америчка агенција.
Разматрања о следећим корацима могла би бити замагљена изненадним повлачењем Трамповог саветника за националну безбедност, Мајка Волца, и именовањем привременог државног секретара Марка Рубија. То би могло помоћи у поједностављивању америчке стратегије са Рубијем који обавља обе функције, јер је приступ Беле куће Украјини вођен различитим идејама високих званичника, укључујући Трамповог изасланика за Блиски исток Стива Виткофа, који се сматра наклоњенијим ставовима Русије, оцењује Блумберг.
Републикански амерички сенатор Линдзи Грејем, кључни Трампов савезник у Сенату, рекао је да има подршку 72 колеге за предлог закона којим би се увеле нове "разорне" санкције Русији ако Путин не жели да преговара о окончању рата у Украјини.
Портпаролка Беле куће Керолајн Левит, коментаришући Путинову изјаву о његовој спремности да поново прогласи краткотрајни прекид ватре, рекла је да председник САД Доналд Трамп жели да види трајни прекид ватре у Украјини како би се зауставило крвопролиће.
Москва је до сада одбијала да прихвати захтеве САД за трајни прекид ватре, а Путин је задржао максималистичке ставове, укључујући и то да Русија добије контролу над четири украјинска региона које није окупирала у потпуности.
У међувремену, украјински председник Володимир Зеленски пристао је да САД додели контролу над делом будућих прихода од ресурса како би одржао Трампову подршку и подржао је позиве на безусловно примирје од најмање 30 дана.
Потпредседник САД Џеј Ди Венс рекао је у четвртак да је Трамп успео да покрене процес, али да је на Кијеву и Москви да се договоре. Трамп, који тежи да оконча рат и покрене шири преобликовање економских односа између САД и Русије, раније је претио санкцијама Москви уколико се Путин озбиљно не укључи у мировне преговоре.
Тежње Кијева ка придруживању НАТО-у биле би скинуте са дневног реда, санкције Русији би на крају биле укинуте, а Украјина би добила безбедносне гаранције како би се осигурало да ће сваки споразум бити одржан, наводи Блумберг.
Трампова администрација, такође, жели да Москва врати Украјини нуклеарну електрану Запорожје, највећу у Европи, коју је заузела на почетку рата. Објекат би тада прешао под контролу САД и снабдевао би енергијом обе стране, закључује америчка агенција.
(Bloomberg)
Коментари