Трамп сматра да ће га Путин саслушати; Зеленски: Све у супротности са Уставом не може бити део споразума

Володимир Зеленски објавио је да су руске снаге употребиле севернокорејску балистичку ракету у удару који је погодио стамбену зграду у Кијеву.

"Ако се потврди информација да је ова ракета направљена у Северној Кореји, то ће бити додатни доказ злочиначке природе савеза између Русије и Пјонгјанга“, навео је, између осталог, Зеленски у објави на платформи Икс, преноси Ројтерс.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да мисли да ће га Владимир Путин саслушати када је реч о заустављању удара на Украјину, након што је раније данас позвао руског председника у објави на мрежи Трут Соушал да заустави нападе.

Док је са норвешким премијером Јонасом Гаром Стереом улазио у Белу кућу, Трамп је позитвино одговорио на питање новинара да ли мисли да ће га Путин саслушати.

Трамп је новинарима рекао и да има "свој рок за окончање сукоба" напомињући да две стране морају да преговарају.

(Reuters)

Председник Пољске Анджеј Дуда сматра да ће Украјина морати да направи компромис како би се рат окончао, а да ће обе стране, и Москва и Кијев, морати да направе уступке.

У интервјуу за Јуроњуз, Дуда је нагласио да нико осим САД није у стању да заустави Русију.

"Данас је мој закључак потпуно јасан – не постоји нико, осим САД, ко би био у стању да заустави Владимира Путина. Зато верујем да председник Доналд Трамп својом одлучношћу може да оконча овај рат. Само овај амерички притисак може да оконча овај рат и помогне да се постигне мир који неће бити погодан ни за једну страну", оценио је Дуда.

Додао и да ће Украјина морати да попусти у неким питањима у циљу постизања трајног мира.

"То мора да буде компромис. Дефакто овај мир се своди на то да ниједна страна неће моћи да каже да је добила овај рат, јер ће свака страна морати да попусти у неком смислу. Па, и Украјина ће морати да попусти у неком смислу, јер ће се то вероватно десити. У којој мери? Тешко ми је да одговорим у овој фази", навео је председник Пољске.

(Танјуг)

Украјина је са Министарством финансија САД на састанку у Вашингтону покренула питање замрзнутих руских средстава, која су потребна да би се покрили напори за реконструкцију земље, рекао је гувернер тамошње централне банке земље Андреј Пишњи.

Ројтерс подсећа да је након почетка рата 2022. године, Сједињене Државе и њихови савезници забранили су трансакције са руском Централном банком и Министарством финансија, замрзнувши око 300 милијарди долара руске имовине.

"Постоји ли механизам да се добије приступ овој имовини, да се она претвори у извор за покривање губитака и штета Украјине и за подстицање њене отпорности? Одговор је веома једноставан – да", рекао је Пишњи, говорећи током догађаја на маргинама пролећних састанака ММФ-а и Светске банке.

"Током јучерашњег састанка у Министарству финансија САД, наш тим је покушао да 'помери ово питање ближе центру'", рекао је Пишњи.

Додао је да украјинска делегација планира да уради исто на састанку са ММФ-ом у петак.

(Reuters)

Руско Министарство одбране саопштило је да је извело напад преко ноћи на украјински војно-индустријски комплекс користећи ваздушно, копнено и морско далекометно оружје и беспилотне летелице.

Наводи се да су погђене фабрике украјинске авијације, ракетне и свемирске индустрије, машиноградње и производње оклопних возила, као и производне погоне за ракетно гориво и барут.

(Reuters)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да разговори украјинских и западних званичника у Лондону "нису били лаки, али да су били конструктивни".

"Сигуран сам да је Русија јуче рачунала на велики скандал", рекао је на заједничкој конференцији за новинаре у Јужној Африци са председником Сирилом Рамафозом, преноси Ројтерс.

Зеленски је рекао да не види знаке да САД Државе врше снажан притисак на Русију као део свог мировног настојања и да Кијев ради оно што су његови савезници предложили, иако не може да крши свој устав.

Истакао је као већ велики компромис Кијева то што пристаје на преговоре са Русијом када примирје буде ступило на снагу.

Зеленски је истакао да верује да је документ са предлозима који су произашли из разговора у среду у Лондону сада на столу америчког председника Доналда Трампа.

Како је истакао, све што је у супротности са украјинским вредностима или Уставом не може бити укључено ни у један споразум.

Председник Јужноафричке Републике Сирил Рамафоса позвао је Москву и Кијев на свеобухватни мир.

Истакао је да га је Зеленски обавестио да је украјинска страна спремна да се укључи у преговоре са Русијом, као и да је спремна да примени безусловни потпуни и свеобухватни прекид ватре.

(Танјуг)

Градска власт Кијева прогласила је 25. април Даном жалости у знак сећања на жртве масовног руског напада на престоницу током ноћи 24. априла, објавио је на Телеграм каналу градоначелник Кијева Виталиј Кличко.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп критиковао је руског председника Владимира Путина након што је Русија гађала Кијев.

"Владимире, стани! Нисам срећан због руских удара на Кијев. То је непотребно и догађа се у веома лошем тренутку", написао је Трамп на мрежи Truth Social.

Висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас оштро је осудила напад на Кијев, истакавши да се ратни циљеви Русије нису променили.

"Док тврди да стреми ка миру, Русија је извела смртоносни ваздушни напад на Кијев. То није тежња ка миру, већ спрдња", написала је Каласова на Иксу.

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је данас да је Русија посвећена наставку мировних напора у вези са украјинским сукобом, али да за постизање било каквог договора морају да се узму у обзир руски интереси. 

Он је нагласио да Москва цени посредничке напоре Сједињених Америчких Држава, с којима наставља дијалог различитим каналима, пренела је РИА Новости.

"Ми и председник (Русије Владимир) Путин се залажемо за мир, али уз поштовање наших националних интереса. То је обавезан услов", рекао је Песков новинарима.

Он је додао да Русија наставља сарадњу са САД и да цени њихову улогу у процесу преговора.

Говорећи о потенцијалном мировном плану који, према писању медија, САД планирају да предложе, а који укључује признање Крима као дела Русије у замену за безбедносне гаранције Украјини, Песков није желео да коментарише процуреле информације, али је рекао да су изјаве америчког председника Доналда Трампа да је "Крим одавно изгубљен" у складу са руским ставом.

Песков је такође потврдио да се настављају контакти са специјалним изаслаником америчког председника Стивом Виткофом, али да тачан датум следећег састанка још није потврђен.

"Обавестићемо вас да ли и када дође до нових контаката председника и господина Виткофа. Нећемо ништа скривати. О свему ћете бити обавештени", рекао је Песков новинарима.

У вези са безбедносним питањима, Песков је оценио да је размештање НАТО трупа у Украјини за Русију неприхватљиво и да представља озбиљну претњу европској и глобалној стабилности.

Говорећи о ситуацији на терену, Песков је изјавио да је ускршње примирје завршено и да украјинска страна није поштовала договор, због чега руске оружане снаге настављају да извршавају задатке које им је доделио врховни командант.

Он је такође потврдио да је планирани састанак о Украјини на вишем нивоу у Лондону одложен због неслагања међу учесницима, и додао да је у току консултативни процес, али да преговора није било.

"Колико разумемо, у Лондону су биле стручне консултације, пошто тамо није било преговора, видимо да постоје проблеми у усклађивању ставова, што је довело до тога да су промењени планови за одржавање састанка на вишем политичком нивоу у Лондону", рекао је Песков новинарима.

Он је подсетио да је употреба нуклеарног оружја прецизно дефинисана у руској нуклеарној доктрини и одбио је спекулације на ту тему.

(Танјуг) 

Ако Украјина постане чланица Европске уније, то ће значити мање средстава из ЕУ за Мађарску, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан у видеу постављеном на Фејсбуку.

Орбан је рекао да би питање чланства Украјине у Европској унији могло да одлучи будућност Мађарске у наредних 15-20 година, преноси МТИ.

"Постоји одлука, могао бих рећи и наредба из Брисела, коју чак и не крију, с обзиром на то да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен већ најавила у Европском парламенту да Украјина мора да постане чланица ЕУ до 2030. године, а то је за мање од пет година", рекао је Орбан.

Према његовим речима, то би био "смртоносни ударац" за пољопривредни сектор и фондове ЕУ намењене Мађарској.

(Танјуг, Фејсбук) 

Максималистички захтеви Русије да Украјина повуче своје трупе из својих региона, заједно са бруталним нападима, показују да је Русија, а не Украјина, препрека миру, изјавио је украјински министар спољних послова Андриј Сибига.

"Москва, а не Кијев, треба да буде предмет притиска", рекао је Сибига.

Према његовим речима, украјинска престоница је доживела посебно страшну ноћ и већ постоје извештаји о девет убијених цивила у Кијеву и више од 70 повређених, укључујући шесторо деце.

Сибига је напоменуо да су други градови и заједнице широм Украјине били погођени руским пројектилима и дроновима усред ноћи.

"Својим поступцима, а не речима, руски председник Владимир Путин показује да не поштује никакве мировне напоре и да настоји само да настави рат. Слабост и уступци неће зауставити његов терор и агресију. Само сила и притисак", нагласио је Сибига.

Истовремено, украјински премијер Денис Шмигаљ изјавио је да је Русија целе ноћи "терорисала украјинске градове", испаљујући крстареће и балистичке ракете, беспилотне летелице и бомбе.

Он је напоменуо да су у руским нападима оштећени стамбени објекти, цивилна и социјална инфраструктура.

"Русија сурово и цинично шаље ракете у украјинске градове, убијајући људе, док свет улаже напоре да успостави мир", нагласио је Шмигаљ.

Према његовим речима, Украјина инсистира на потпуном и безусловном прекиду ватре, а непријатељ мора да плати уништење.

Украјински министар одбране Рустем Умеров навео је да је у нападу на Кијев рањено више од 70 људи, укључујући шесторо деце. Још се трага за преживелима под рушевинама.

"Нападнути су региони Кијев, Житомир, Дњепропетровск, Харков, Полтава, Хмељницки, Суми и Запорожје. Ови напади су додатна потврда да Русија не тражи мир. Она наставља да убија Украјинце", истакао је Умеров. 

Он је истакао да Украјина рачуна на снажан одговор других земаља.

"Потребна нам је додатна противваздухопловна одбрана како бисмо се заштитили од руског терора. Истовремено, мора да се настави стварање стварних безбедносних гаранција, таквих које ће учинити било какву агресију против наше земље немогућом. То је пут ка праведном и поузданом миру", поручио је он.

(Униан) 

Русија задржава право да користи нуклеарно оружје у случају агресије на њу или Белорусију, укључујући и употребу конвенционалног наоружања, изјавио је данас секретар руског Савета безбедности Сергеј Шојгу.

"У новембру 2024. године унете су измене у Основе државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања, према којима Русија задржава право употребе нуклеарног оружја у случају агресије на њу или Републику Белорусију, укључујући и коришћење конвенционалног наоружања", рекао је Шојгу. 

Русија, према речима Шојгуа, "будно прати војне припреме европских земаља".

"У складу са Стратегијом националне безбедности Руске Федерације, у случају да стране државе почине непријатељске акције које представљају претњу суверенитету и територијалном интегритету Руске Федерације, наша земља сматра легитимним предузимање симетричних и асиметричних мера неопходних за сузбијање таквих акција и спречавање њиховог понављања", подсетио је он за агенцију Тас.

Нуклеарно одвраћање, како је додао, "спроводи се у односу на државе и војне коалиције које Русију виде као потенцијалног непријатеља и поседују оружје за масовно уништење или значајан борбени потенцијал снага опште намене".

Осим тога, такве акције се односе и на државе које обезбеђују своју територију и ресурсе за припрему и спровођење агресије на Руску Федерацију.

"Задаци обезбеђивања интегритета јединственог одбрамбеног простора Русије и Белорусије, заједничко спровођење мера стратешког одвраћања садржани су у Концепту безбедности Савезне државе и Уговору између Руске Федерације и Републике Белорусије о гаранцијама безбедности усвојеном у децембру 2024. године, који је развијен уз директно учешће савета за безбедност две земље“, навео је Шојгу.

(Танјуг) 

Руска војска извела је током ноћи 215 ваздушних напада на територију Украјине, а Одбрамбене снаге обориле су 48 пројектила и 64 јуришне беспилотне летелице, саопштила је Команда Ваздухопловства Оружаних снага Украјине. 

Мета напада који је синоћ почео и који је трајао до јутрос био је Кијев, где је потврђено да је девет особа погинуло, док је 31 лице повређено, међу њима и петоро деце. 

У нападу су погођени и региони Харкова, Дњепропетровска, Житомира, Запорожја и Хмељницког. У одбијању напада учествовала је украјинска авијација, укључујући пилоте борбених авиона Ф-16 и "мираж", као и противваздушне ракетне јединице, системи за електронско ратовање и мобилне ватрене групе.

Према доступним подацима, уништено је укупно 112 циљева.

(Укринформ) 

Државни секретар Сједињених Америчких Држава Марко Рубио демантовао је наводе бриселског портала Политико о наводним интерним разговорима у Белој кући о могућем укидању санкција уведеним због руских енергетских пројеката, укључујући гасовод Северни ток 2.

"Ово је недвосмислено лажно. Ни Стив Виткоф ни ја нисмо разговарали о укидању санкција Русији у склопу споразума са Украјином", написао је он на свом налогу на мрежи Икс.

Он је оценио да је реч о "новинарској малверзацији".

"Ако Политико има мало интегритета, у потпуности ће повући ову фикцију", навео је он.

Претходно је Политико пренео да се унутар Беле куће воде интерне дискусије о могућем укидању санкција, а у оквиру напора за постизање мира у Украјини. Наводно је специјални изасланик САД за Блиски исток Стив Виткоф предводио иницијативу за ублажавање санкција, док су се тој идеји противили Рубио и министар за унутрашње послове Даг Бургам.

Портпароли Беле куће су демантовали наводе о разговорима о укидању санкција, називајући их "неодговорним извештавањем".​

(Икс) 

Распоређивање мировних снага на "историјске руске територије", односно на територију Украјине које контролише Русија, могло би да доведе до трећег светског рата, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу.

Он је оценио да Коалиција вољих гради планове за увођење војног контингента у Украјину под, како је рекао, маском мировних снага, али и истакао да "разумни" политичари у Европи схватају да би примена таквог сценарија могла да доведе до директног сукоба између НАТО-а и Русије.

Навео је да се појам "мировне снаге" користи да би се прикрили прави циљеви, односно контрола над украјинском територијом и њеним ресурсима.

"Било би исправније те војнике назвати освајачима или окупаторима'', навео је он у интервјуу за Тас.

Он је изразио сумњу шта ће конкретно бранити припадници мировних снага ако буду распоређени у Украјини.

"Нацистички режим, маршеве и бакљаде са симболима СС дивизија? Подржаће прогон православних? Одузеће становништву руског говорног подручја права да говори свој матерњи језик, очува сопствену културу и традицију?", рекао је Шојгу.

(Танјуг)

Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, изјавио је да је Међународни кривични суд (МКС) политички пристрасан и да не може да има легитимну надлежност у случају руских лидера, укључујући председника Владимира Путина.

"Међународни кривични суд је починио озбиљна кршења принципа међународног права и показао политичку пристрасност", изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. 

Уједно је нагласио да председник Руске Федерације Владимир Путин, као шеф суверене државе, има апсолутни имунитет од стране кривичне јурисдикције и да је било какво покретање поступка против њега незаконито.

Према његовим речима, налози Међународног кривичног суда за хапшење шефова суверених држава треба да се класификују као кршење међународног права.

Медведев је нагласио да Међународни кривични суд нема универзалну надлежност, да се примењује само на злочине почињене на територији држава чланица или од држављана држава чланица, преноси РИА Новости.

Осим тога, како је објаснио Медведев, оснивачки документ суда од самог почетка је садржао и друге одредбе које би у многим случајевима могле да онемогуће спровођење његових одлука.

Према његовом мишљењу, земље које су се доследно залагале за стриктно поштовање Повеље УН претпостављале су да се противречности могу постепено решавати на основу кључних принципа међународног права који су постављени у документима УН. 

Он је подсетио да, пошто Русија није потписница Римског статута из 1998. године, на основу којег је створен Међународни кривични суд, Статут Суда не ствара "никакве обавезе“ за Русију.

"Активности Хашког кривичног суда брзо су откриле његову политичку пристрасност. И сам Међународни кривични суд је починио озбиљна кршења општепризнатих принципа међународног права", рекао је Медведев.

Он је оценио и да је Међународни кривични суд постао жртва Запада.

"Пред нашим очима смо видели брзу дегенерацију многих наднационалних правних структура, које су постале жртве зависности од воље, финансија и система вредности такозваног колективног Запада. Сличну слику видимо, на пример, са Међународним кривичним судом", наводи се у чланку "Изгубљене илузије, или како је Међународни кривични суд постао правно ништавност“ објављен је у првом броју часописа "Правословље Државног универзитета Санкт Петербурга “ за 2025. годину.

Медведев је приметио да је Међународни кривични суд за релативно кратко време прешао пут од наизглед траженог тела до "потпуне бескорисности на ивици апсурда, пристрасности и цинизма".

Он је предложио је да се истражи могућност стварања алтернативе Међународном кривичном суду на међурегионалном нивоу, на пример, у оквиру БРИКС-а.

"Такође се чини потпуно могућим да се на међурегионалном нивоу (на пример, у оквиру БРИКС-а) разради концепт стварања међународног правног тела алтернатива Хашком кривичном суду. Ново правосудно тело БРИКС-а могло би да потврди заједничку жељу држава које су део ове асоцијације да стриктно поштују принципе Повеље УН, укључујући принципе суверенитета и имунитета поглавара државе од сваке стране, забрана мешања у унутрашње ствари држава, укључујући и незаконите стране инструкције опозиционих лидера", написао је Медведев.

(Танјуг, РИА Новости)

Председник Украјине Володимир Зеленски стигао је у Јужну Африку на разговоре са председником Сирилом Рамафосом о билатералној сарадњи и напорима за окончање рата у Украјини.

"Састаћу се са председником Рамафосом, као и са другим политичким и цивилним представницима. Кључно је приближити праведан мир", навео је Зеленски на Иксу поводом доласка, пренео је Ројтерс.

Кабинет председника Рамафосе навео је у саопштењу да та посета пружа прилику Јужној Африци и Украјини да разговарају о билатералним односима и да истраже могућности сарадње у циљу подршке напорима за постизање трајног мира.

Рамафоса је у понедељак разговарао телефоном с председником Русије Владимиром Путином, након чега је објавио да су двојица лидера потврдила "снажне билатералне односе" и посвећеност заједничком раду ка мирном решењу сукоба.

Зеленски је јуче поновио да је неопходно "моментално", потпуно и безусловно примирје, нагласивши да Украјина не искључује ниједан формат разговора који би могао да доведе до прекида ватре.

Ово је прва посета једног украјинског председника Јужној Африци. Рамафоса и Зеленски су се до сада више пута састајали, укључујући и сусрет у Кијеву 2023. године у оквиру посредничке иницијативе афричких лидера, која није донела конкретне резултате.

Јужна Африка, која одржава добре односе с Русијом, остала је неутрална у сукобу који је избио 2022. године.

(Reuters)

Председник Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп, изјавио је да верује да има договор са руским председником Владимиром Путином о окончању рата у Украјини, али је признао да је сарадња са украјинским лидером Володимиром Зеленским тежа од очекиваног.

Говорећи у Белој кући, Трамп је рекао да му је сарадња са украјинским лидером тежа него што је очекивао, иако сматра да је постигнут напредак са обе стране.

"Мислим да је Русија спремна и многи су рекли да је Русија желела да иде до краја. Мислим да имамо договор са Русијом. Морамо да постигнемо договор са Зеленским", рекао је Трамп новинарима у Овалном кабинету.

Он је рекао да је мислио да ће бити лакше радити са Зеленским. 

"До сада је било теже... Али мислим да имамо договор са обојицом. Овде се ради о много људских живота", рекао је Трамп.

На питање о америчком предлогу који би укључивао признање Крима као "де јуре" територије Русије, Трамп није дао конкретан одговор, наводећи да "нема фаворита" између Украјине и Русије и да му је циљ да се рат заврши.

Неколико сати раније, портпаролка Беле куће Керолајн Левит рекла је да је Трамп "фрустриран" спорим напретком преговора и да Зеленски "делује као да иде у погрешном правцу".

Амерички председник је рекао да ће се можда ускоро састати са Путином након пута у Саудијску Арабију, Катар и Уједињене Арапске Емирате.

На питање да ли би могао да се са Путином састане у Саудијској Арабији, Трамп је рекао да је то могуће, али мало вероватно и да ће се највероватније са руским колегом састати недуго након тог путовања.

(Reuters)

Оставка украјинског председника Володимира Зеленског није међу захтевима Русије, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков у интервјуу француском часопису Поан.

"Али чак и да је данас потписан (мировни) споразум са Зеленским, касније би се у Украјини могли појавити људи који би могли да га оспоре доводећи у питање његову легитимност", рекао је Песков, који сматра да сви документи које Зеленски потпише могу бити непризнати због проблема с његовим легитимитетом.

Према речима Пескова, његове сумње су "повезане са војним стањем и неким члановима украјинског устава", пренео је Тас.

Он тврди да Зеленски "не контролише све формације Оружаних снага Украјине".

"Зеленски, а то је добро познато, не контролише све своје дивизије", рекао је он и додао да се "му се неки националистички батаљони не покоравају и да је то велики проблем".

Песков је рекао да је Зеленски увукао Европу и САД у рат против Русије и представља Кијев као центар свега "антируског" на Земљи.

"Зеленски је изабран за председника захваљујући обећању да ће прекинути грађански рат. Да ли је то учинио? Не. Украјина није ишла овим путем. Напротив, одлучили су да увуку Европу и Америку у рат и да се представе као центар свега 'антируског' на земљи", рекао је Песков.

(Танјуг)