Четвртком у 9: Рат у Украјини - западним оружјем на војне мете у Русији

Професор Филозофског факултета Александар Животић рекао је у емисији "Четвртком у 9" да Русија као велика сила и један од најзначајнијих глобалних играча, једноставно сада не може да стане, јер би то значило признати пораз. Стручњак за међународне односе Мирко Даутовић каже да ни Русија ни Украјина нису заинтересоване за мир. Виши научни сарадник у Институту за политичке студије Александра Колаковић сматра да до мира неће доћи још дуго времена.

Уколико Украјина западним оружјем гађа војне мете у Русији, какве могу да буду  последице - о томе су у емисији Четвртком у 9 говорили професор Филозофског факултета Александар Животић, стручњак за међународне односе Мирко Даутовић и виши научни сарадник у Институту за политичке студије Александра Колаковић.

Говорили су и о томе да ли је фантазија очекивати мир за Украјину на предстојећем разговорима у Швајцарској. 

Животић: Кључна промена повратак великог рата на историјску сцену

Професор Александар Животић је рекао да оно што се променило за две и по године рата у Украјини везано је за начин вођења рата и за ширење дијапазона средстава која се употребљавају.

"Велики број војних мета у Русији се гађа оружјем делом украјинског порекла а делом оним средствима која су набављена ван круга ових земаља које пружају директну војну помоћ Украјини", напомиње Животић. Напади би, какао каже, били концентрисанији уколико би се гађале мете западним оружјем.

Каже да је кључна промена коју је овај рат донео повратак великог рата на историјску сцену и то повратак у Европу. А све европске армије обједињене у НАТО су у постхладноратовском периоду припремане не за класичан сукоб на територији Европе, већ пре свега за експедиционе операције ван Европе, или интервенције или подршку миру и томе слично.

"Војна индустрија је радила много мањим капацитетом него током хладног рата, а више се сконцентрисала на подизање квалитета производње него на масовну производњу неких класичних средстава за које се сматрало да припадају прошлости", рекао је Животић.

Додаје да се онда десио овај велики масовни сукоб који подразумева сада огромну употребу артиљерије, оклопних средстава.

"А управо то су сегменти и компоненте европских армија који су доживели највеће резове у претходном периоду. Европи је потребан одређени период да своју економију пребаци на тај колосек, нећу рећи ратне, али пре свега војне производње", истиче Животић.

Друга ствар није везана само за производњу појединих средстава, већ и за масовну производњу, што је много важније, зато што је овај рат показао да су норме везане за потрошњу много више него што се рачунало, наводи професор Животић.

Према његовим речима, Украјини је доста тога неопходно, међутим ту постоји јасно размимоилажење које је врло евидентно када су у питању две различите школе мишљења.

Професор такође указује да су западноевропске земље - земље високог технолошког нивоа.

"Међутим, то њима даје предност у смислу напредне технологије. Али кад је у питању масовна производња, потребно је одређено време. А да би се то постигло поред времена, потребна је једна масовна мобилизација. Не оном класичном војном смислу, него читаве јавности. Да би се то десило, морате да имате врло изражену слику потенцијалног противника. И то је један од разлога зашто и Шолци и Макрон упорно говоре о могућој руској опасности", каже Животић.

На другој страни, рачуна се на дуготрајност и стално се говори о плановима помоћи Украјине до 2028. или 2030. године, укључујући подизање капацитета војне индустрије у извесној кооперацији, али и на територији Украјине, напомиње Животић. 

Русија као велика сила, као један од најзначајнијих глобалних играча, једноставно сада не може да стане јер би то значило признати пораз, указао је Животић.

Даутовић: Путинов шамар Макрону

Коментаришући Путинову изјаву да се НАТО не игра ватром, стручњак за међународне односе Мирко Даутовић сматра да је то шамар Макрону, који се залаже за све већу подршку Украјини.

Подсећа да је француски председник у једном говору потврдио да све земље треба да допусте Украјини да циља западним оружјем. "Дакле, оружјем које западни савезници НАТО земље испоручују Украјини да смеју да циљају мете у Русији", подвукао је Даутовић.

“Наравно не било које мете, него војне базе из којих се лансирају пројектилни напади. Тако да је Путин на тај начин желео да понизи Француску, која је по својој површини далеко мања земља од Русије, која има популацију која је око 50 одсто Русије, а руски бруто-национални производ је достигао 80 одсто француског, дакле ипак је економски моћнија од Русије и не зависи од њене енергије", објашњава Даутровић.

Према његовим речима, Француска је нуклеарна сила, у смислу електрана, готово три четвртине енергије долази из нуклеарних електрана, те у том смислу она није толико зависна од руског гаса, нити је била у претходних 50 година.

Сматра да не може сад Русија да уради нешто, бог зна шта. Њене снаге су ангажоване у Украјини. Она не може сада да напада нове земље, у овом тренутку макар не.

"Дакле, једино што јој преостаје је нуклеарна ескалација што би било превише драстично", каже Даутовић.

"Можете да оштетите интернет каблове. Рецимо руске подморнице би могле да оштете те каблове и на тај начин униште интернет саобраћај или га знатно отежају. Што директно води оштећењу свих економија које припадају тој интегрисаној глобалној економији, што Русија заправо није. Она не зависи толико од интернет протока, поготово услед нових санкција када је избачена из свих система. И, наравно, оно чега се Бајденова администрација највише боји, то је скок цена горива. Уништење, рецимо, рафинерије у Русији, води скоку цена горива на глобалном нивоу. То значи и у Америци. А остало још само пет месеци до избора у Америци. Скок енергената у овом тренутку у САД би био само још један адут у корист Доналда Трампа", навеео је он.

Тако да америчке реакције, односно реакције Беле куће, Бајдена, треба посматрити кроз то сочиво. Изборна кампања која само што није почела у Америци, закључио је Даутовић. 

Колаковић: Приближавање ставова Макрона и Шолца

Виши научни сарадник у Институту за политичке студије Александра Колаковић каже да долази до приближавања ставова Макриона и Шолца. Подсећа да је Макорн посетио Немачку.

"Ако се вратимо на почетак рата, Макрон је имао дуго времена прилично помирљив тон разговора. Он је био последњи западни лидер који је разговарао са Путином. И неко ко је оставио и даље ту могућност да може доћи до неког директног разговора између два председника", рекла је Колаковићева.

Према њеним речима, оно што се је променило је то што је сада трећа години рата.

"Да смо се негде сви, па и те велике силе, навикле у ствари на сам рат, и да сада говоримо о неким, пре свега квантитативним променама, променама наратива, више него неким квалитативним, које би водиле у овом фаталном исходу који се најчешће помиње у медијима", каже она.

И сада када посматрамо Макрона, опет морамо имати у виду чињеницу да је он у својим поступцима опуштенији и слободнији у односу на Олафа Шолца, додала је Колаковићева. 

Он има мандат до 2027. године, овде се поставља као лидер Европе, говор у Дрездену о томе доста говори, он је највећим делом уперен у контексту европских избора, рекла је она.

Конференција у Швајцарској проћи ће без Русије, а актери је називају припремном конференцијом за неку будућу конференцију и мислим да је то веома битно схватити, рекла је Колаковићева. Додаје да су у њеном организовању учествововале земље глобалног југа.

Колаковићева је закључила да до мира неће доћи још дуго времена.

недеља, 16. јун 2024.
19° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије