Гладков: Три цивила погинула код Белгорода у нападу украјинског дрона; Макрон: Не може се искључити слање војника у Украјину

У Паризу је одржан самит европских лидера чији је домаћин био француски председник Емануел Макрон који је, након састанка, саопштио да нема консензуса о слању војника европских земаља у Украјину, али је нагласио да "ништа не треба искључити".

"Нема консензуса о слању трупа у овом тренутку. Ништа не треба искључити. Учинићемо све како Русија не би победила", рекао је Макрон на конференцији за новинаре, преноси Ројтерс.

Додао је да ће се Француска придружити чешкој иницијативи о куповини муниције за Украјину.

"Пораз Русије је неопходан за европску безбедност", поручио је Макрон.

Навео је да ће европске земље увести додатне санкције земљама помоћу којих Русија заобилази рестриктивне мере које су јој уведене.

Самиту је присуствовало око 20 европских лидера који су желели да пошаљу поруку председнику Русије Владимиру Путину о европској одлучности када је реч о подршци Украјини, наводи Ројтерс.

(Танјуг/Ројтерс)

Холандија ће дати 100 милиона евра чешкој иницијативи за куповину оружја за Украјину, изјавио је холандски премијер Марк Руте.

"Надам се да ће нас и друге земље пратити", рекао је Руте.

Руте је то изјавио након састанка у Паризу одржаном у циљу јачање подршке Украјини, који је сазвао француски председник Емануел Макрон.

(Ројтерс)

Шеф Белгородске области Вјачеслав Гладков рекао је да су три цивила су погинула, а још три особе рањене када је украјински дрон погодио возило у том руском региону, која се граничи са Украјином.

Гладков је рекао да је су се у возилу били грађевински радници које је нападнуто на периферији пограничног села Почаево.

Белгородска област је већ дуже време је мета украјинских прекограничних удара са цивилним жртвама.

(Reuters)

Парламент Мађарске усвојио је закон којим се Шведској дозвољава придруживање НАТО-у, коначно отварајући пут тој нордијској земљи да се придружи Алијанси.

Мађарска је била последња међу 31 чланице НАТО-а која је дала зелено светло за чланство Шведске након вишемесечног отезања владајуће странке Фидес.

(Reuters)

Премијер Словачке Роберт Фицо каже да Словачка неће слати своје војнике на територију Украјине.

"Словачка ће Украјини понудити могућност да обучава војнике на нашој територији, конкретно јединице за разминирање", рекао је Фицо после седнице владе уочи самита представника ЕУ и других земаља НАТО-а у Паризу.

Навео је да неколико чланица НАТО-а и ЕУ разматрају слање војника у Украјину на билатералној основи, додавши да не може да открије која је сврха њиховог боравка.

У Паризу ће, бити речи о ''новом квалитету, новом обиму подршке Украјини у наредном периоду'' истакао је Фицо и додао да жели да отвори тему мировног плана.

"Тезе преговора сведоче о томе да ствари у Украјини иду далеко од очекиваног. Како је могуће да имамо ратни план, а немамо мировни?", рекао је премијер, преноси словачки дневник Стандард.

Са одлуком да се словачке трупе не шаљу у Украјину сагласиле су се преостале две коалиционе странке Глас и Словачка национална странка.

Лидер Гласа Петер Пелегрини је оценио да ће, ако европске земље пошаљу трупе у Украјину, то ескалирати ситуацију, оценивши да је грешка што се у агенди конференције у Паризу не помиње почетак мировних преговора.

Такође је подвукао да државе могу послати војну технологију и војнике у Украјину "не на основу мандата НАТО-а, већ на основу билатералних споразума између појединих држава и украјинске владе".

(Tanjug/Standard)

Руска војска је уништила тенк "абрамс" који су украјинске оружане снаге распоредиле у правцу Авдејевке, рекао је за РИА Новости Јан Гагин, саветник шефа самопроглашене Доњецке народне републике.

"Наша војска је пријавила уништење првог 'абрамса' у области Авдијевке. Вероватно је реч о возилу које су украјинске оружане снаге показале у пропагандном видеу пре ослобађања Авдејевке. Возило тада није доведено на линију борбених дејстава", рекао је Гагин.

Вашингтон је обећао Кијеву да ће испоручити 31 тенк "абрамс".

Истовремено, како је пренео Волстрит џорнал, украјински званичници сматрају да снабдевање америчким тенковима неће променити ситуацију на фронту.

(Танјуг/РИА Новости)

Рестриктивне мере продужене су Белорусији за још годину дана, одлучио је Савет Европе.

Наводи се да су санкције продужене због драстичног погоршања стања људских права у Белорусији, као и сталне умешатности те земље у војну агресију Русије на Украјину.

''Од августа 2020, ЕУ је увела неколико узастопних рунди индивидуалних и санкција упућених за целокупне секторе, против оних који су одговорни за унутрашњу репресију и кршење људских права у Белорусији, и у контексту белоруског учешћа у рату Русије против Украјине. Овим мерама ЕУ сигнализира одговорним политичким и економским актерима да њихово деловање и подршка режиму и Русији долазе уз цену'', наводи се у саопштењу Савета Европе.

(Танјуг)

Пољска је солидарна са Украјином, али у овом тренутку историје, постоји "критична тачка" у билатералним односима, која се тиче извоза украјинских пољопривредних производа и то се мора решити, узимајући у обзир интересе свих страна, изјавио је пољски премијер Доналд Туск.

"Постоји једна критична тачка у вези са извозом украјинског жита и других пољопривредних производа у Пољску и Европу без царине и без стандарда који важе у ЕУ. Тешко је Украјини, тешко је мени, али треба да нађемо решење које неће коштати пољске пољопривреднике", нагласио је Туск на заједничкој конференцији за новинаре са канадским премијером Џастином Трудоом у Варшави.

Туск каже да обе земље треба да пронађу решења која неће штетити Украјини, али и да пољски фармери не постану њене жртве.

"Заиста се надам разумевању и да ће се украјински политичари уздржати од понекад непотребних емотивних коментара. Јасно је да је ово тежак тренутак, морамо да нађемо решење, али не оно које би могло да нас подели", нагласио је Туск, преноси Укринформ.

Пољопривредници од 9. фебруара протестују на путевима који воде ка контролним пунктовима на територији Пољске у близини границе са Украјином.

Главни захтеви демонстраната су забрана увоза украјинских пољопривредних производа и иступање Пољске из Европског зеленог договора.

(Танјуг)

Украјина и њени међународни партнери морају да наставе борбу за повратак контроле над Кримом, изјавио је председник Укрјаине Володимир Зеленски, на дан када се обележава десета годишњица од руске окупације тог полуострва.

"Руски реваншизам који је осетио да свет, може да зажмури на такве злочине покренуо је овај окрутни рат који се сада води против Украјине", рекао је Зеленски.

Позвао украјинске партнере да се "боре за потпуну обнову међународног права".

"Можемо да окончамо овај рат под нашим, украјинским условима. Можемо да повратимо нашу земљу и људе из окупације. Можемо да приведемо Русију правди за оно што је урадила. Да би се то догодило, морамо да се боримо", рекао је Зеленски.

(Reuters)

Министарство одбране Русије саопштило је да су руске трупе преузеле контролу над селом Ласточкине, пет километара северозападно од Авдејевке, у Доњецкој области.

"Јединице групе снага Центар ослободиле су село Ласточкине и наставиле да побољшавају ситуацију дуж линије фронта", наведено је у саопштењу, преносе Риа Новости.

Претходно је украјинска војска потврдила да се повукла из села Ласточкине, наводећи да ће тај потез помоћи да се заустави напредовање руске војске ка западу.

"Украјинске оружане снаге повукле су се из села Ласточкине, са циљем да организују одбрану и спрече непријатеља да даље напредује у западном правцу", рекао је портпарол украјинске војске Дмитро Лиховиј, преноси Ројтерс.

Село Ласточкине се налази западно од града Адвдејевке, над којим су руске снаге преузеле контролу 17. фебруара.

(РИА Новости, Ројтерс)

Руске окупационе трупе на правцу Харкова концентрисале су своје снаге на напредовању до Купјанска, каже представник војних власти Иља Јевлаш, преноси Укринформ.

С друге стране, истиче, украјинске одбрамбене снаге су изградиле линију одбране у правцу Лиман-Купјанск и заузеле моћна утврђења код Купијанска.

(Укринформ)

Данске власти обуставиле истрагу о експлозијама из септембра 2022. године на гасоводу Северни ток, којим се транспортовао гас из Русије у Немачку.

Претходно је истрагу о том инциденту обуставила Шведска.

Ко је одговоран за инцидент у Балтичком мору могао би да открије Берлин, јер за сада Немачка једина није затворила тај случај.

Руска војска је ноћу извршила ваздушни напад на насеље Јунакив, у којем су две особе погинуле, објавиле су војне власти.

“Данас, 26. фебруара у 2.15, извршен је ваздушни удар на Јунакивску хромаду. Непријатељ је употребио навођене авио-бомбе. Забележене су четири експлозије. Раније су две особе погинуле од последица ваздушног удара – пар који је био код куће“, наводи се у поруци.

(Укринформ)

Током протекла 24 часа на фронту је било 95 борбених окршаја, преноси Укринформ.

Непријатељ је укупно извео 11 ракетних и 98 ваздушних удара, извео 129 напада ракетним салво-системима на положаје наших трупа и насељена места, саопштио је на Фејсбуку Генералштаб Оружаних снага Украјине.

(Укринформ)