Зеленски: Од почетка рата погинула 31.000 украјинских војника; Москва: Руске снаге одбиле седам контранапада

На конференцији "Украјина 2024" у Кијеву којој су присуствовало државно руковдство бројни страни новинари Володимир Зеленски је рекао да очекује неколико тешких наредних месеци због, како је рекао, "флуктуације у САД" која утиче и на друге земље додавши да је ЕУ показала да може бити лидер у помоћи, јавља репортер РТС-а из Кијева.

Почетком лета очекује интензивни руски напад додајући да Украјина има свој план који не може да открије јавности.

Зеленски је поменуо да би до тада требало да се одржи мировни самит у Швајцарској на коме ће Украјина представити "своју мировну формулу, документ за окончање рата под украјинским условима".

Једини коментар из Украјине на руске председничке изборе је да Кијев не очекује никакве промене у Москви а много је више је загледан у америчке изборе.

Украјина има јасан план за нову контраофанзиву против руских снага, рекао је Володимир Зеленски, додајући да не може јавно да износи детаље.

Кијевске трупе су прошле године извеле контраофанзиву, али нису биле у стању да пробију припремљене одбрамбене линије на југу и истоку под руском контролом.

Додао да је велика војна реконструкција у којој је шеф украјинске војске смењен раније овог месеца била повезана са новим планом акције на бојном пољу.

Зеленски је напоменуо да ће руске снаге покушати да изведу још једну офанзиву у Украјини крајем маја или на лето.

"Припремићемо се за њихов напад. Мислим да њихова офанзива која је почела 8. октобра није донела никакве резултате", рекао је председник Украјине на конференцији за новинаре.

(Reuters)

Председник Украјине Владимир Зеленски рекао је да је 31.000 украјинских војника погинуло од почетка рата, обелодањујући прву званичну цифру о војним губицима после много месеци.

Украјински лидер је на конференцији за новинаре у Кијеву рекао да не може да саопшти цифре о броју рањених, рекавши да би то помогло руској војсци.

Зеленски је истакао да победа Украјине у рату против руских снага зависи од подршке Запада.

Украјински председник је рекао да се осећа "позитивно“ у погледу могућности да се Кијеву испоруче ракете дугог домета од стране његових савезника и партнера.

Додао је да је сигуран да ће Конгрес САД одобрити нову велику војну и финансијску помоћ и да је Украјини потребно да се та одлука донесе у року од месец дана.

(Reuters)

Око 160 тона украјинског жита уништено је на пољској железничкој станици као "некажњиви и неодговорни чин", рекао је високи украјински званичник.

Ове слике приказују 160 тона уништеног украјинског жита. Жито је било у транзиту до луке Гдањск, а затим до других земаља“, објавио је заменик премијера Олександр Кубраков на платформи Икс (Твитер) заједно са фотографијама гомила житарица просутих из вагона возова.

"Четврти случај вандализма на пољским железничким станицама, четврти случај некажњивости и неодговорности", додао је Кубраков.

(Reuters)

Украјинске власти су прошле године откриле 47 руских шпијунских мрежа које су деловале унутар земље, рекао је у недељу високи безбедносни званичник.

Васиљ Малиук, шеф Службе безбедности Украјине, рекао је новинарима у Кијеву, додајући да је више од 2.000 осумњичених "издајника" ухапшено од почетка рата.

(Reuters)

Британски премијер Риши Сунак позвао је данас Запад да буде "храбрији" у заплени руске имовине и да Украјини пошаље камату која је наплац́ена на замрзнута руска средства.

Наком навршене друге годишњице руско-украјинског рата, британски премијер је рекао да западни савезници морају да иду "даље" са својим санкцијама како би "уздрмали" уверење председника Русије Владимира Путина "да чека и ништа не уради док се нешто не догоди", пренео је Гардијан.

"Морамо бити храбрији у заплени стотина милијарди замрзнутих руских средстава", написао је Сунак у ауторском тексту за Сандеј тајмс.

Kако је навео, то би требало да почне слањем камате на замрзнута средства Украјини.

"А онда, са Г7, морамо пронаћи законите начине да запленимо имовину и да и та средства пренесемо Украјини", истакао је Сунак.

Kоментари британског премијера су уследили након што су лидери Г7 обећали јуче да ће истражити "све могуће путеве којима би замрзнута руска суверена имовина могла да се искористи за подршку Украјини".

Лидери Г7 су већ потврдили је да ц́е руска заплењена суверена имовина остати замрзнута "све док Русија не плати штету коју је нанела Украјини".

Украјини је потребно скоро 500 милијарди долара да покрије трошкове реконструкције након руског напада, навели су Светска банка, Европска унија, Уједињене нације и украјинска влада у заједничком извештају раније овог месеца.

Украјински премијер Денис Шмигал рекао је да би заплењена руска имовина требало да покрије већину трошкова.

Kијев жели да Запад проследи Украјини око 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине како би финансирао обнову својих градова, путева, мостова и енергетских објеката уништених у рату, навео је Гардијан.

Руски министар обране Сергеј Шојгу састао се са замеником заповедника Централног руског војног округа код Авдејевке.

Шојгу је током прегледа оружја које су руске снаге заплениле у борбама с Украјинцима приметио бацач граната РБГ-6 хрватске производње, преноси Индекс.

На снимку објављеном на друштвеним мрежама руски министар пита да ли је бацач хрватски на шта му је заменик команданта потврдно одговара.

Како наводи Индекс, Хрватска је те бацаче граната чији је домет 400 метара, послала као део војне помоћи Украјини.

Бацач користи гранате калибра 40 милиметара и то у неколико варијација за различите намене.

(Index)

Око 50 одсто западног наоружања Украјини не стиже на време, рекао је министар одбране те земље Рустем Умеров на конференцији "Украјина. Година 2024“.

Према његовим речима, таква кашњења "доводе до губитка људства и територија".

"Ово је рат у којем савезничке снаге морају да изврше испоруке на време“, поручио је Умеров.

Украјински министар одбране је рекао и да је Украјина већ припремила "моћан“ план за 2024. годину, који ће дати резултат.

"Чинимо све могуће и немогуће да направимо пробој. План за 2024. већ постоји. Не говоримо о томе јавно. Он је моћан, јак, даје не само наду, већ ће дати и резултате у 2024. години", рекао је Умеров.

Истакао је да је у току рад на утврђивању положаја, да је он координисан и да постоји заједничка група министарстава која је задужена за то.

"До сада смо опремили више од неколико хиљада упоришта, да не говорим колико и чега, ватрених положаја", рекао је Умеров.

(Униан)

Руске снаге помериле су се на повољније позиције код Авдејевке и одбиле седам непријатељских контранапада, саопштило је руско министарство одбране.

"У области Авдејевке, јединице бојне групе 'Центар' помериле су се на повољније позиције, погодивши трупе и опрему 3. Јуришне бригаде украјинске војске и 107. Територијалне дефанзивне бригаде у близини Тоњенкоја у Доњецкој републици. Као додатак на то, седам непријатељских контранапада одбијено је у близини Новгородскоја, Лењинскоја, Ласточикна и Новобахмутовка, у ДНР", наводи се у саопштењу које је пренео Тас.

Према руском министарству, украјинска војска изгубила је до 100 војника, четири оклопна борбена возила, осам моторних возила, вишецевни ракетни бацач "град", Д-30 хаубице и уређај за електронско ометање "буковел-АД".

(Танјуг)

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Александар Сирски изјавио је да је ситуација сложена на многим правцима на фронту и да захтева стално праћење.

"Непријатељ врши редовне нападе на положаје наших трупа. Упркос тешкој ситуацији, наши војници храбро држе своје линије и положаје. Непријатељ трпи ненадокнадиве губитке", написао је Сирски на свом Телеграм каналу након што је са министром одбране Рустемом Умеровим обишао истурена командна места у зони борбених дејстава.

(Униан)

Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок морала је, током јучерашње ненајављене посете Украјини, накратко да оде у склониште у Одеси након што су се огласиле сирене за ваздушну опасност, пише немачки Цајт.

Бербок је напустила склониште после отприлике четврт сата, јавила је новинарка Цајта која је извештавала о посети немачке министарке Украјини.

Бербок је током посете обећала Украјини даљу подршку, укључујући испоруку оружја, али је признала да постоје тешкоће у набавци оружја.

"Наравно, све што испоручимо није довољно", рекла је она и додала да је потребно "много више муниције, много више противваздушне одбране, много више артиљерије".

Бербок је навела да Немачка још разматра да ли да Украјини испоручи оружје дугог домета.

Више западноевропских званичника посетило је јуче Украјину, на двогодишњицу почетка напада Русије на ту земљу, а међу њима су били и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, италијанска премијерка Ђорђа Мелони, канадски премијер Џастин Трудо и премијер Белгије Александар де Кро.

(Танјуг)