САД одобриле трансфер одузетих руских средстава за помоћ Украјини; Москва: Украјински дронови покушали да нападну војни објекат у Русији

Амерички државни тужилац Мерик Гарланд одобрио је данас први трансфер одузетих руских средстава која ће бити искоришћена за помоћ Украјини.

"Иако је ово први трансфер одузетих руских средстава за обнову Украјини, неће бити и последњи", поручио је Гарланд, преноси Ројтерс.

Министарство правде САД је прошле године оптужило руског олигарха Константина Малофејева због кршења санкција уведених Русији након њене инвазије на Украјину, пише Ројтерс.

Како се наводи, Малофејев је финансирао Русе који промовишу сепаратистичке снаге на Криму. Гарланд је тада најавио заплену милиона долара са рачуна руског олигарха.

У фебруару ове године, амерички државни тужилац је одобрио да тај новац буде употребљен за помоћ Украјини.

(Ројтерс)

Кинески министар спољних послова Ћин Ганг истакао је да би одуговлачење рата у Украјини могло да доведе до негативних последица.

"Одуговлачење рата само ће довести до нових потешкоћа. Неопходно је да до прекида ватре дође што пре", поручио је Ћинг на састанку са немачким канцеларом Олафом Шолцом, преноси Тас.

Истакао је да сукоб у Украјини треба да се реши политичким методама које ће помоћи да се пронађе "пут ка дугорочној безбедности у Европи".

"По питању Украјине, став Кине је да олакша мировне преговоре", навео је кинески министар спољних послова.

Француско тужилаштво за борбу против тероризма саопштило је да је отворило истрагу о могућим ратним злочинима и злочинима против човечности, након што је новинар агенције Франс перс Арман Солдин убијен током ракетног напада у близини Бахмута у Украјини.

Истрагу ће водити ОЦЛЦХ, француска истражна јединица специјализована за злочине против човечности и злочине из мржње, преноси Гардијан.

Украјински генерал Олександр Сирскиј тврди да су се руске снаге у неким деловима источног Бахмута повукле и до два километра.

"Захваљујући добро осмишљеној одбрани у правцу Бахмута, добијамо резултате ефективних акција наших јединица. У појединим областима непријатељ није могао да се одупре налету украјинских бранилаца и повукао се до два километра", написао је Сирскиј на Телеграму.

Он је навео да, "упркос изјавама ратних злочинаца", руске снаге и даље нису успеле да заузму украјински град.

"Наше одбрабмене снаге спречавају непријатеља да напредује. Битка за Бахмут се наставља", додао је Сирскиј.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да "не треба веровати на реч украјинским представницима", пренеле су РИА Новости. Нешто раније, из агенције АФП су саопштили да је њихов видео координатор Арман Солдин убијен током ракетног напада у близини Бахмута.

Солдин (32) је био са новинарским тимом АФП, у друштву украјинских војника, када се група нашла под паљбом ракета "град", док остатак новинарске екипе није повређен, пренео је АП.

Председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је указ о регрутацији резервног састава у 2023. години ради војне обуке, објављено је на званичном интернет порталу Кремља.

"Донео сам одлуку да у 2023. години позовем држављане Русије који се налазе у резервном саставу на војну обуку у оружаним снагама Руске Федерације, Националној гарди Руске Федерације, државним безбедносним агенцијама и Федералној служби безбедности", наводи се у тексту указа, преноси агенција РИА Новости.

У складу са уредбом, Влада и регионални органи управе морају да обезбеде спровођење свих активности у вези са регрутацијом припадника резервног састава.

Регрутација грађана утврђена је законом о обављању војних дужности у редовима оружаних снага Русије и другим службама и саставни је део војних активности с циљем унапређење борбених вештина резервиста.

Ово је редовна активност која се спроводи сваке године, а може се спроводити и са учесталошћу једном у три године, наводи агенција РИА Новости. Максимално време које резервиста може да проведе ангажован у активном саставу руске војске износи 12 месеци.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је, поводом погибије репортера новинске агенције АФП код Бахмута, да "не треба веровати на реч украјинским представницима", пренеле су РИА Новости.

Украјински представници рекли су да је за гранатирање одговорна руска страна.

"Нажалост, немам информације, а овде је, наравно, важно да се обратите нашем Министарству одбране. Предлажем да не верујемо на реч украјинским представницима", изјавио је Песков.

Нешто раније, из агенције АФП су се огласили и саопштили да је њихов видео-координатор Арман Солдин убијен током ракетног напада у близини Бахмута.

Како се наводи, Солдин (32) је био са новинарским тимом АФП, у друштву украјинских војника, када се група нашла под паљбом ракета "град", док остатак новинарске екипе није повређен, пренео је АП.

АП је додао, позивајући се на податке Репортера без граница и Комитета за заштиту новинара, да је најмање 10 медијских радника убијено док су извештавали о рату у Украјини.

(Танјуг)

У претходна 24 сата, руска војска циљала је девет украјински области – Суми, Чернигов, Харков, Херсон, Запорожје, Дњепропетровск, Николајев и Доњецк, а јутрос до 9.00 убијена су два цивила, а петоро је рањено, саопштено је из медија центра украјинског Министарства одбране.

Додаје се да руске трупе користе минобацаче, тенкове, артиљерију, ракетне бацаче, ПВО, дронове и авијацију како би напали 126 украјинска насеља.

(Кијев индепендент)

Генералштаб Украјине тврди да је од почетка рата Русија изгубила 196.310 војника, у шта улази и 690 погинулих војника од уторка.

Према извештају генералштаба, руска војска је изгубила и 3.736 тенкова, 7.275 борбених оклопних возила, 5.794 возила и цистерне, 3.039 артиљеријских система, 555 вишецевних ракетних бацача, 308 система ПВО, 308 авиона, 294 хеликоптера, 2.624 дрона и 18 бродова.

(Кијев индепендент)

Украјински Енергоатом саопштио је да руска војска планира да евакуише више од 3.000 радника из Енергодара, код нуклеарне електране Запорожје, што, како наводи украјинска државна компанија за нуклеарну енергију, може да доведе до "катастрофалног недостатка" особља.

Од 3.100 људи, 2.700 ради у електрани.

"Руски окупатори доказују да су неспособни да осигурају неометан рад НЕ Запорожје, и сада постоји катастрофалан недостатак квалификованог особља.

Чак и они Украјинци који су потписали срамне уговоре да раде у НЕ, биће 'евакуисани' ускоро", навео је Енергоатом на Телеграму.

(Ројтерс)

Руски парламент разматраће повлачење Русије из Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (ЦФЕ), наводи се у указу који је потписао руски председник Владимир Путин.

Путин је именовао заменика министра спољних послова Сергеја Рјапкова за свог званичног представника током парламентарног поступка о отказивању споразума, који има за циљ да регулише број снага које су распоредиле земље Варшавског пакта и НАТО, наведено је у указу председника Русије који је данас објављен, пренео је Тас.

Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи потписан је у Паризу 19. новембра 1990. године, а потписали су га представници 16 држава чланица НАТО-а и шест чланица Варшавског пакта. На самиту ОЕБС-а 1999. године у Истанбулу потписана је ажурирана верзија споразума.

Русија тврди да је споразум, који је имао за циља да уравнотежи конвенционалне снаге пред крај Хладног рата, дефакто, био кршен јер су бивше совјетске републике попут Естоније, Летоније, Литваније и државе Варшавског пакта попут Бугарске постале чланице НАТО-а.

(Ројтерс)

Две украјинске беспилотне летелице су покушале да нападну војни објекат у региону Вороњеж, при чему је један пао, а други оборен, написао је губернатор Александар Гусев на свом Телеграм каналу.

"Данас, рано ујутру, на војном објекту у Вороњежу, спречен је покушај напада две непријатељске беспилотне летелице. Као резултат реаговања, један од њих је скренуо с курса и пао, док је други елиминисан у ватри ватром", написао је он, пренео је Тас.

Према речима губернатора, у региону Вороњеж се спроводи сет додатних мера које осигуравају безбедност.

Интеракција са органима за спровођење закона и војном командом се наставља. Лично пратим ситуацију", додао је Гусев.

Руске снаге противваздушне одбране обориле су "непријатељски" дрон у региону Курск, који се граничи са Украјином, рекао је губернатор, додајући да су у рушевинама оштећењи гасовод и једна кућа.

"У селу Толмачево пале су крхотине. Повређених нема", написао је регионални гувернер Роман Старојт на апликацији за размену порука Телеграм.

(Ројтерс)

Турска, Русија, Украјина и Уједињене нације одржаће данас и сутра у Истанбулу преговоре о продужетку Споразума о извозу житарица из лука на Црном мору, саопштило је Министарство одбране Турске.

Током састанка ће бити разматрано проширење Црноморске иницијативе за жито, као и израда детаљног и сигурног плана за повратак трговачких бродова и њихових посада усидрених у украјинским лукама због рата, пренела је Анадолија.

Раније постигнути споразум истиче 18. маја. Прошлог јула у Истанбулу потписан је Споразум о обнављању извоза житарица из три украјинске црноморске луке, након заустављања транспорта у фебруару 2022. године, након избијања рата.

Руска агенција Тас наводи да ће Русију представљати заменик министра спољних послова Сергеј Вершињин, а могуће је да се током дводневног састанка појави и генерални секретар УН Антонио Гутерес.

Очекује се да ће се разговори фокусирати на почетак имплементације дела договора којим се омогућава извоз пољопривредних производа и вештачког ђубрива из Русије.

Из Москве су претходних недеља понављали да, уколико тај део остане неиспуњен, споразум неће бити продужен.

Анкара је раније рекла да су захтеви Москве на месту и да треба да буду испуњени без питања.

Друго важно питање о којем ће се разговарати је поновно повезивање руске Пољопривредне банке са системом СВИФТ и укидање рестрикција на банкарске и осигуравајуће гаранције.

Дипломатски извор рекао је за Тас да ће се у Истанбулу разговарати и о безбедној евакуацији турских комерцијалних бродова, који су остали у украјинским лукама због конфликта. Док се већина бродова вратила, око 10 турских бродова је и даље заглављено у Украјини.

(Танјуг)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да су све чланице Северноатлантске алијансе сложне да Украјине треба да постане њихова чланица, али да је питање када ће се то догодити.

"Прво, сви савезници се слажу да ће Украјина постати члан НАТО-а. Сви се слажу да Украјина има право да изабере свој пут, и да није на Москви, већ на Кијеву, да одлучи о томе. Друго, сви савезници кажу да су врата НАТО-а отворена, али не могу тачно да кажем када ће Украјина постати чланица Алијансе", рекао је Столтенберг за Вашингтон тајмс.

Додао је да, оно што може да каже, то је да НАТО тренутно сарађује са Кијевом и помаже у транзицији да пређе са опреме и доктрине из совјетске ере на доктрину и стандарде НАТО-а.

"Радимо на томе да Украјина своје оружане снаге начини интероперабилним са НАТО снагама и да им помогнемо да даље реформишу и модернизују своје одбрамбене и безбедносне институције", истакао је Столтенберг.

Рекао је да Алијанса, "суштински", има два задатка у овом рату.

"Један задатак је да подржимо Украјину, што и чинимо. Други је да спречимо ескалацију. Спречавамо је тако што јасно стављамо до знања да нисмо део конфликта, али и са повећањем војног присуства на источном краку Алијансе, што смо и учинили, са 40.000 војника које подржавају значајне поморске и ваздушне снаге", рекао је Столтенберг.

Говорећи о Кини, Столтенберг је оценио да Пекинг није осудио напад на Украјину, али је поздравио разговор између председника Украјине Володимира Зеленског и кинеског колеге Си Ђинпинга.

"Оно што се дешава у Европи, важно је и за Азију, и оно што се дешава у Азији, важно је за Европу. Јер уколико Путин победи у Украјини, то је трагедија за Украјинце. Али то је исто опасно за нас јер ће послати поруку Путину, али и Сију, да када користе војну силу, добију оно што желе. И то нас чини рањивијима", напоменуо је Столтенберг.

Он је, такође, рекао да је рат у Украјини фундаментално променио НАТО.

"Међутим, морате да се присетите да рат није почео 2022. године. Почео је 2014. године и од тада, НАТО је увео највећу реорганизацију своје колективне одбране од краја Хладног рата", рекао је Столтенберг.

(Вашингтон тајмс, Танјуг)

Француски парламент позвао је ЕУ да званично означи руску војну групу "Вагнер" као терористичку организацију, јер се Велика Британија наводно спрема да учини исто.

Француски парламент једногласно је усвојио необавезујућу резолуцију која има за циљ да охрабри 27 чланица ЕУ да формацију "Вагнер" ставе на своју званичну листу терористичких организација.

"Где год да раде, чланови 'Вагнера' шире нестабилност и насиље. Они застрашују и манипулишу готово потпуно некажњено", рекао је посланик Бењамин Хадад у парламенту.

Рекао је да они нису прости плаћеници вођени "апетитом за новцем", већ "следе широку стратегију, од Малија до Украјине, подржавања агресивне политике режима председника [Владимира] Путина према нашим демократијама".

(Гардијан)