Данска донира Украјини 228 милиона евра; Кремљ: Вашингтон није имао начина да дође до података о нашим жртвама

Европска унија планира да издвоји више од 500 милиона евра за повећање производње муниције како би помогла Украјини и попунила залихе земаља чланица, наводи се у предлогу Европске комисије која ће у среду бити представљен, јавља Ројтерс.

У предлогу се наводи да ће ЕУ субвенционисати европске компаније које производе оружје, како би се повећала производња муниције и пројектила

"Када је реч о нашој одбрани, наша индустрија сада мора да пређе на режим ратне економије“, рекао је Тијери Бретон, комесар за унутрашње тржиште ЕУ.

Да би био усвојен, план треба да одобре владе земаља чланица ЕУ и Европског парламента.

(Reuters)

Због експлозије поново је теретни воз искочио из шина у руском региону који се граничи са Украјином, саопштиле су локлане власти.

Инцидент се догодио у западној области Брјанска, која се граничи са Украјином и Белорусијом. Руски званичници кажу да су проукрајинске диверзантске групе тамо извршиле вишеструке нападе откако је Русија напала Украјину у фебруару 2022. године.

Неидентификована експлозивна направа је експлодирала у близини железничке станице Снежетскаја. Жртава није било“, написао је на Телеграму начелник Брјанске области Александар Богомаз.

"Услед инцидента, локомотива и неколико вагона теретног воза су искочили из шина“, додао је Богомаз, не наводећи ко је одговоран.

Оператер Руске железнице раније је рекао да је око 20 вагона сишло са пруге због „неовлашћеног ометања”. Снежетскаја се налази југоисточно од Брјанска.

Теретни воз искочио је из шина у понедељак око 150 километара западно од Брјанска након експлозије. Слике тог инцидента објављене на друштвеним мрежама приказују неколико вагона цистерни како леже на боку.

(Reuters)

Европска комисија саопштила је да је до 5. јуна поставила ограничења на увоз украјинске пшенице, кукуруза, уљане репице и семена сунцокрета како би се смањила вишак понуде ових житарица у Бугарској, Мађарској, Пољској, Румунији и Словачкој.

Извршни тело ЕУ саопштио је да се поменуте житарице и уљарице могу продати било којој другој земљи чланици ЕУ, осим у пет држава које су се жалиле да јефтиније украјинско жито чини домаћу производњу неисплативом.

ЕУ је раније либерализовала увоз из Украјине како би помогла напорима земље да се одбрани од руске инвазије. Пет земаља су постале транзитне руте за украјинско жито које није могло да се извози кроз црноморске луке због рата.

"Производи могу наставити да циркулишу или пролазе кроз ових пет држава чланица путем заједничког царинског транзитног поступка или да иду у земљу или територију ван ЕУ“, саопштила је Комисија.

Уз ограничења ЕК, Бугарска, Мађарска, Пољска и Словачка су се сложиле да укину своје једностране увозне забране за украјинске житарице и уљарице које су раније увеле да заштите своје пољопривреднике.

Мере ЕК укључују и пакет подршке у вредности од 100 милиона евра за локалне пољопривреднике у пет најтеже погођених земаља ЕУ.

Комисија, која је одговорна за трговинску политику у Европској унији, саопштила је да би могла да продужи ограничења увоза житарица и након 5. јуна ако се наставе ванредни услови.

(Reuters)

Руске власти су саопштиле да су позвале отправника послова Пољске да би му уручиле протест, због "заплене“ школске зграде њене амбасаде у Варшави прошле недеље.

Пољска је преузела зграду у суботу уз образложење да Русија незаконито заузима пољску државну имовину. Москва је тај потез назвала "илегалним запленом“.

"Ови кораци Варшаве сигурно неће проћи без нашег одговарајућег одговора, који неће дуго потрајати“, наводи се у саопштењу руског МСП-а.

Већ непријатељски односи између Русије и Пољске су се погоршали од почетка рата у Украјини. Варшава се позиционирала као један од најчвршћих савезника Кијева.

Руски амбасадор у Пољској рекао је прошле недеље да су пољски тужиоци запленили значајне количине новца са замрзнутих банковних рачуна руске амбасаде и трговинске мисије.

(Reuters)

Данска ће донирати Украјини 1,7 милијарди данских круна (228 милиона евра) за војне сврхе, рекао је министар одбране те нордијске земље Троелс Лунд Полсен.

Министар је такође рекао да ће Данска смањити број војника у Ираку почевши од почетка 2024. зато што ће се фокусирати на балтичке земље.

(Reuters)

Кремљ није упознат са мисијом Ватикана да помогне у решавању украјинске кризе, о чему је говорио папа Фрања, каже портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Не знамо ништа о томе", одговорио је Песков новинарима на питање да ли Кремљ зна нешто о мисији, преносе РИА Новости.

Папа Фрања је у недељу, током повратка из Мађарске у Ватикан, рекао новинарима у авиону да је Ватикан укључен у тајну мировну мисију у Украјини, у покушају да се оконча сукоб између Украјине и Русије.

"Вољан сам да урадим све што треба да се уради. Постоји мисија која је у току, али није јавна. Када буде време, открићу је", рекао је папа Фрања.

(Tanjug/RIA Novosti)

Кремљ је одбацио америчку процену руских војних жртава у Украјини, истичући да Вашингтон није имао начина да дође до тачних података.

Бела кућа је у понедељак оценила да је у руској војсци било 100.000 жртава у последњих пет месеци, укључујући више од 20.000 мртвих.

Русија је последњи пут јавно објавила сопствени број губитака у септембру, када је то рекао министар одбране Сергеј Шојгу. Тада је, наиме, рекао да је страдало 5.937 руских војника.

Русија би требало да удвостручи производњу високопрецизног оружја у најкраћем могућем року, изјавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Истакао је да су украјинске трупе у априлу изгубиле 430 тенкова и других оклопних возила, 277 дронова и осам авиона, рекао је Шојгу током тематске конференције Министарства одбране Русије, преносе РИА Новости.

Наши војници су уништили осам летелица, 277 беспилотних летелица, 430 тенкова и других оклопних борбених возила, 18 вишецевних ракетних система, 225 артиљеријских оруђа и минобацача, истакао је Шојгу говорећи о губицима непријатеља у априлу.

Руски министар је проценио губитке Оружаних снага Украјине за месец на више од 15.000 војника.

Руске оружане снаге су активне дуж целе линије додира. Упркос војној помоћи западних земаља без преседана, непријатељ трпи значајне губитке. Само у последњих месец дана изгубили су више од 15.000 људи, рекао је Шојгу.

Преговори о безбедном извозу жита преко Црног мора уз посредовање УН заказани су за сутра, уз учешће свих страна, изјавио је данас високи украјински званичник.

Разговори су заказани за сутра. Све стране су укључене... Надамо се да ће бити резултата, рекао је Ројтерсу неименовани извор.

Русија, која је напала Украјину у фебруару прошле године, најавила је да неће дозволити да споразум договорен прошлог јула буде продужен после 18. маја, јер нису испуњени њени захтеви за олакшавање извоза руских житарица и ђубрива.

(Ројтерс)

Вршилац дужности шефа самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Денис Пушилин изјавио је да власти Украјине настављају да, како је навео, чине злочине да би задовољиле Запад, убијајући цивиле, чак и девет година након трагедије у Одеси 2. маја 2014. године.

"Украјина коју смо познавали заувек је за многе од нас престала да постоји пре девет година, када су људи живи спаљени у згради синдиката у Одеси. Да би задовољили Запад и сачували власт, украјински политичари настављају да чине злочине – убиства, геноцид, етничко и верско угњетавање", написао је Пушилин на свом Телеграм каналу.

Другог маја 2014. радикали Десног сектора, забрањени у Русији, и такозване снаге самоодбране Мајдана напале су шаторски камп у парку Куликово поље, где су становници Одесе сакупљали потписе за референдум о федерализацији Украјине и о давању руском језику статуса званичног језика.

Неке присталице федерализације склониле су се у Дом синдиката, али су радикали опколили зграду и запалили је. У тим трагичним догађајима, према званичним подацима полиције, погинуло је 48 особа, а више од 240 је повређено.

Власти у Украјини су за немире окривиле активисте анти-Мајдана, али истрага, која је трајала неколико година, није успела да докаже њихову кривицу на суду. Као резултат тога, сви они који су првобитно били притворени ослобођени су оптужби, наводи агенција.

(Ројтерс)

Украјинска војска је за дан одбила 41 напад, а у Бахмуту и Марјинки су најжешће борбе, саопштио је украјински Генералштаб.

Како се наводи у саопшењу, на Северском и Слобожанском правцу непријатељ је извео ваздушни удар на насеље Лизуновка у Черниговској области, а убијено је дете. Гранатирана су насеља Леоновка, Красни Хутор, Карповичи, Гремјач и Новгород-Северски у Черниговској области.

Извршени су и напади на места Середина-Буда, Шостка, Ходино, Искрисковшчина, Волфино и Сатки у Сумској области, као и Уди, Гоптовка, Стрелка и Дом Харковске области.

У правцу Купјанска, из артиљерије и минобацача гађана су насеља Фиголовка, Западное, Лиман Перви, Кисловка, Купјанск, Крахмално и Берестовое у области Харков.

(Унијан)

Украјинске снаге гранатирале су село у руској Брјанској области која се граничи са Украјином, рекао је локални начелник у објави на друштвеним мрежама.

"Јутрос су Оружане снаге Украјине гранатирале село Курковичи у Стародупском општинском округу", навео је на Телеграму гувернер Брјанска Александар Богомаз.

Жртава, истиче, није било, а као резултат гранатирања у једном од домаћинстава избио је пожар. Све хитне службе су на лицу места.

Украјина готово никада јавно не преузима одговорност за нападе унутар Русије и на територијама које су под руском контролом.

(Ројтерс)