Експлозије у Херсону; Си-Ен-Ен: Оборен наоружани кинески дрон у Украјини

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је данас да не очекује да ће се рат у Украјини ускоро завршити.

Шолц је за немачки лист Ханделсблат потврдио да ће Берлин подржавати Kијев док год је потребно новцем и оружјем.

"Требало би да будемо спремни за продужени рат, иако би ранији крај био пожељан", рекао је Шолц.

Додао да је апсолутно кључно да Кина не снабдева Русију оружјем.

(Reuters)

Споразум који омогућава безбедан извоз житарица из неколико црноморских лука Украјине требало би да буде продужен на 120 дана, саопштиле су Уједињене нације.

Овај предлог је уследио након што је Русија предложила продужење договора који истиче у суботу за само 60 дана, пренео је Ројтерс.

УН и Турска посредовале су око доношења споразума између Русије и Украјине у јулу, као и његовом обнављање у новембру, с циљем да буде превазиђена светска криза у вези са храном која је делимично подстакнута ратом у Украјини и блокадом извоза житарица преко Црног мора.

"За нас је текст споразума јасан и позива на продужење за 120 дана", рекао је портпарол УН Стефан Дижарик.

И Турска је јуче саопштила да ће наставити разговоре о продужењу споразума за 120, а не за 60 дана, с чим се сложила и званична Украјина. Високи званичници УН и Русије састали су се у понедељак у Женеви да разговарају о продужењу споразума.

Да би се помогло убеђивању Русије да дозволи Украјини да настави извоз житарица из Црног мора прошле године, у јулу је такође склопљен трогодишњи споразум у коме су Уједињене нације пристале да помогну у олакшавању руског извоза хране и ђубрива.

Западне силе су казниле Русију оштрим санкцијама због напада на Украјину, а иако њен извоз хране и ђубрива није под санкцијама, Москва каже да су ограничења у плаћању, логистици и индустрији осигурања баријера за такве пошиљке.

"Остварен је значајан напредак, али је истина да неке препреке остају, посебно у вези са платним системима, па настојимо да превазиђемо и те препреке", рекао је Дижарик.

(Reuters)

Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба рекао је да је са високим кинеским дипломатом Ћином Гангом телефоном разговарао о "значају принципа територијалног интегритета", пренео је Ројтерс.

"Истакао сам значај мировне формуле (украјинског председника Володимира Зеленског) за окончање агресије и повратак мира у Украјини", објавио је Кулеба на Твитеру.

У саопштењу Министарства спољних послова Кине се наводи да је Ћин поручио да је Пекинг забринут због ескалације рата у Украјини и да жели да Москва и Кијев уђу у мировне разговоре.

(Reuters)

Русија се први пут суочила са изазовима са којима се још ниједна земља на свету није суочила у модерној историји, изјавио је данас председник Русије Владимир Путин и истакао да се с њима изборила захваљујући раду хиљада компанија и раду много милиона стручњака.

Према његовим речима, пад руске привреде на лето био је повезан са санкцијама, али је од јула прошле године у земљи почео привредни раст, пренеле су РИА Новости.

"Пре годину дана западне власти су заврнуле руке својим компанијама и натерале многе да напусте руско тржиште, тада су нам страни аналитичари предвиђали депресију и пад потрошачког сектора, обећавали празне полице у продавницама, огромну несташицу робе и неуспех услужног сектора. Међутим, живот је ишао другачије: западне земље у пуном расту суочиле су се са истим проблемима", рекао је Путин на конгресу Руског савеза индустријалаца и предузетника у Казању.

Према његовим речима, дошло се дотле да западни лидери нуде својим грађанима да пређу на репу уместо на зелену салату и парадајз.

"Репа је добар производ, али ћете вероватно морати да идете код нас и по репу, јер наш род и даље знатно премашује оне код наших суседа у Европи. Истина, нису они криви, јер су услови такви, суша и тако даље, али ће ипак бити тешко без наших ђубрива да повећате приносе код куће", истакао је шеф руске државе.

Путин је истовремено нагласио да је Русија принуђена да одговори на акције Запада.

"Уколико се доносе одлуке у вези са нашим пословањем, предузимају се одређене, погрешне и незаконите методе у вези са руском имовином, укључујући златне и девизне резерве, онда то намеће потребу да предузмемо адекватне радње, укључујући и оне везане за исплату дивиденди и немогућност повлачења средстава у иностранство", рекао је председник Русије.

Према његовим речима, одговорни предузетници брину о добробити запослених и њихових породица, уз регионалне власти, средства издвајају за путеве, болнице, спортске и културне објекте. Власти ће подржати одговорне послове и компаније које нису фокусиране на краткорочне резултате, већ на стратешки развој.

Шеф руске државе је предложио да се установи награда за најодговорнија предузећа и да се размотри годишње објављивање нефинансијских извештаја за велика предузећа, који ће говорити о томе шта је поједина компанија урадила за друштво, село, град, регион и земљу у целини.

Путин је нагласио да ће неке компаније које су одустале од пословања у Русији желети да се врате, да Русија тек треба да реши системске проблеме са логистиком, финансијама, технологијом, али да земља има огромне могућности у скоро свакој области деловања.

Говорећи о бизнису, председник Русије је рекао да су се предузетници који су остали у Русији показали паметнијим и енергичнијим од оних који су отишли и давали савете злобницима у земљи.

"Овде бих желео да поменем и лидере руског бизниса, њихове менаџерске тимове, који су за кратко време, суочени са озбиљним спољним притиском, успели да поново изграде инвестиционе и трговинске ланце, успоставили логистичке руте, отворили нове области за сарадњу са предвидљивим савесним иностраним партнерима", навео је Путин.

Нагласио је да ће Русија наставити да шири спољнотрговинске контакте са државама растућих региона света и додао да је у протеклој години трговина са тим земљама расла двоцифреном брзином и наставља да расте. "Генерално, спољнотрговински промет земље је прошле године повећан за више од осам одсто", казао је Путин и посебно позвао руске инвеститоре да улажу у изградњу пројекта Север–Југ.

(Танјуг)

Председник Пољске Анджеј Дуда изјавио је да ће та земља наредних дана послати Украјини четири борбена авиона "миг 29".

"Предаћемо у наредних неколико дана потпуно исправна четири 'мига' Украјини. Радимо на припреми и сервисирању осталих", изјавио је Дуда.

(Ројтерс)

Светски медији објавили су видео-снимак инцидента између Су-27 и америчког дрона изнад Црног мора, за који је Вашингтон окривио руску страну.

Украјински војници аутоматским оружјем оборили су током викенда дрон кинеске производње на истоку земље, преноси Си-Ен-Ен.

Реч је о комерцијалној беспилотној летелици "мугин 5" кинеског произвођача са седиштем у лучком граду Сјамен на источној обали Кине. Компанија Мugin Limited потврдила је за Си-Ен-Ен да је њихова летелица, назвавши ово "несрећним инцидентом".

Си-Ен-Ен оцењује да је у питању најновији пример коришћења беспилотне летелице која је накнадно опремљена и наоружана у Украјини, што је знак брзог мењања образаца ратовања. 

(Си-Ен-Ен)

Високи званичник у Доњецкој области кога је поставила Москва Денис Пушилин изјавио је нема назнака да је Кијев спреман да повуче своје трупе из Бахмута. 

"Ситуација у граду је и даље сложена и тешка", изјавио је Пушилин, који тврди да је украјинским снагама тешко да се снабдеју муницијом, храном или додатним трупама. 

(Ројтерс)

Широм земље огласиле су се сирене за ваздушну опасност, јавља Гардијан. 

Британски лист преноси да у Херсону одјекују експлозије. 

(Гардијан)

Русија би намерни напад на своју летелицу у неутралном ваздушном простору сматрала отвореном објавом рата, а Москва није та која тражи конфронтацију, изјавио је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов.

"Намерни напад на руску летелицу у неутралном ваздушном простору није само кршење међународног права, већ отворена објава рата највећој нуклеарној сили. Оружани сукоб између Русије и САД би се радикално разликовао од рата који преко посредника Американци воде из даљине против нас у Украјини", упозорио је Антонов, преноси Тас.

Руски амбасадор је ово саопштио реагујући на изјаву сенатора из Јужне Каролине Линдзија Грејема, који је јуче критиковао америчког председника Џозефа Бајдена због, како тврди, исувише благог приступа према Русији.

Грејем је саопштио и да би САД требало да сруше сваки руски војни авион који се приближи некој америчкој летелици у ваздушном простору изнад отвореног мора. Антонов је одговорио да "позиви неких америчких званичника у великој мери превазилазе здрав разум".

(Танјуг, Тас)

Сиријски председник Башар ел Асад изјавио је да би Дамаск поздравио све предлоге Русије за успостављање нових војних база или повећање броја војника у Сирији.

"Сматрамо да, ако Русија има жељу да прошири базе или повећа њихов број, онда је то питање техничке или логистичке природе. Ако постоји таква жеља, онда сматрамо да је проширење руског присуства у Сирији добро, послужиће овој идеји", саопштио је Асад у интервјуу за РИА Новости.

Асад је у Москви на разговорима са руским председником Владимиром Путином рекао да руско војно присуство у његовој земљи не мора да буде привремено и да се ограничи само на борбу против тероризма.

"Говоримо о међународној равнотежи. Присуство Русије у Сирији је важно у смислу равнотеже снага у свету, као и у земљи која се налази на Медитерану", нагласио је он.

Према речима председника Сирије, дан раније су руска и сиријска страна на нивоу министара одбране разговарале о питањима сарадње, али тема војних база није посебно покренута.

"Обично не објављујемо каква ће се сарадња одвијати између Русије и нас. Зато што је ово војно питање, које увек има неку врсту тајности. То је природно", рекао је Асад.

Москва и Дамаск 2015. године потписали су споразум о неодређеном размештању ваздушне групе руских оружаних снага у Сирији, које су стациониране у војној бази Хмеимим, у покрајини Латакија.

Осим тога, договорили су се 2017. године да у Тартусу на 49 година формирају логистички центар руске морнарице. Предвиђено је да 11 руских ратних бродова, укључујући и нуклеарне, може истовремено да буде у луци Тартус, а уговор се може аутоматски продужити на период од 25 година.

(РИА Новости, Танјуг)