ФСБ: Спречени терористички напади у Запорожју; Државни тужилац Украјине: У рату погинуло 440 деце

Владе Европске уније ни данас нису успеле да се договоре о ограничењу цене руске сирове нафте из мора, пошто је Пољска инсистирала да граница мора да буде нижа од оне коју су предложиле државе Г7 како би се смањила способност Москве да финансира напад на Украјину, саопштиле су дипломате.

"Нема договора. Текст закона је усаглашен, али Пољска још увек не може да пристане на цену", рекао је један дипломата, пренео је Ројтерс.

Дипломате су рекле и да још увек није одређен нови датум за разговоре, иако механизам ограничења цена треба да ступи на снагу 5. децембра.

Уколико за недељу дана не буде договора  о ограничењу цене Г7, ЕУ ће применити оштрије мере договорене крајем маја: забрану увоза руске сирове нафте од 5. децембра и нафтних деривата од 5. фебруара, навеле су пољске дипломате.

Мађарска и две друге централноевропске државе које немају излаз на море, обезбедиле су изузеће, преноси британска агенција.

Г7 је предложила ограничење од 65 до 70 долара по барелу, али Пољска и други тврде да то неће нашкодити Москви јер се руском нафтом већ тргује испод тог распона.

(Ројтерс)

Комуникациона линија успостављена да спречи сукобе у вези са ситуацијом у Украјини између војске САД и Русије на почетку руског рата против Украјине, до сада је коришћена само једном, изјавио је неименовани амерички званичник за Ројтерс.

Неименовани званичник је рекао је да су САД иницирале позив преко линије комуникације, како би саопштиле своју забринутост због руских војних дејстава у близини критичне украјинске инфраструктуре.

Званичник је одбио да прецизира када је дошло до позива, али је навео да није био у време када је ракета пала на Пољску, преноси британска агенција.

Комуникациона линија, само је један од више начина на који комуницирају војске САД и Русије.

Други војни канали укључују ретке разговоре на високом нивоу између америчког министра одбране Лојда Остина и руског министра одбране Сергеја Шојгуа.

Начелници Генералштаба, амерички генерал Марк Мили и руски генерал Валериј Герасимов, такође су разговарали у два наврата од почетка рата.

И саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливен и директор америчке Централне обавештајне агенције Бил Бернс, имали су контакт са руским званичницима.

(Ројтерс, Танјуг)

Украјинска војска саопштила је да је Москва украјинским техничарима, који су одбили да потпишу уговор са руском државном агенцијом за атомску енергију "Росатом", забранила да уђу у нуклеарну електрану Запорожје.

Највећом европском нуклеарком Запорожје и даље управљају украјински техничари, упркос томе што је под руском контролом, подсећа Ројтерс.

Генералштаб Оружаних снага Украјине у саопштењу је навео да су руске снаге забраниле улазак радницима нуклеарке који су одбили да потпишу уговором са "Росатомом".

Русија није коментарисала тврдње украјинске војске, док портпарол украјинске компаније "Енергоатом" за сад није одговорио на захтев за коментар, наводи британска агенција.

(Ројтерс)

Одлука о ојачавању трупа и војне опреме НАТО-а на источном крилу Алијансе, донета на самиту у Мадриду, мора да ступи на снагу што је пре могуће, изјавио је председник Румуније Клаус Јоханис.

Јоханис је, говорећи на конференцији за новинаром са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у Букурешту, уочи састанка министара спољних послова НАТО, рекао да је ширем црноморском региону потребна подршка.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да ће Русија вероватно наставити да напада украјинску енергетску и гасну инфраструктуру, као и основне услуге за грађане.

"Чинећи то, када улазимо у зиму, показује да председник (Владимир) Путин сада покушава да користи...зиму као оружје у рата против Украјине", навео је Столтеберг.

(Ројтерс)

Русија је "једнострано" одложила разговоре са Сједињеним Америчким Државама о нуклеарном разоружању који су планирани за ову недељу у Каиру, изјавио је портпарол Стејт департмента Нед Прајс, преноси Ројтерс.

Прајс је навео и да је Вашингтон спреман да у најкраћем року закаже нови састанак са Москвом.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров претходно је у изјави за новинаре потврдио да су разговори Русије и САД о нуклеарном разоружању у Каиру одложени, не наводећи разлог за одлагање састанка.

(Ројтерс)

Русија и Казахстан полазе од тога да нуклеарни рат никада не треба да буде покренут, наводи се у заједничкој декларацији поводом 30. годишњице дипломатских односа између две земље, коју су потписали председници Владимир Путин и Касим-Жомарт Токајев.

"Руска Федерација и Република Казахстан полазе од тога да у нуклеарном рату не може бити победника и да га никада не треба покренути", наводи се у документу који је објављен на сајту Кремља, пренела је агенција Тас.

Заједничку декларацију председници Русије и Казахстана потписали су у Москви након њихових разговора.

У декларацији се наводи да и те две земље намеравају да наставе сарадњу између оружаних снага у различитим форматима.

(Танјуг, Тас)

Министари спољних послова седам балтичких и нордијских земаља отпутовали су у Кијев у знак подршке Украјини која се суочава са нестанцима струје изазваним руским ваздушним нападима на енергетску инфраструктуру, преноси Ројтерс.

"Ми, министри спољних послова Естоније, Финске, Исланда, Летоније, Литваније, Норвешке и Шведске данас смо у Кијеву како бисмо изразили солидарност с Украјином", написао је на Твитеру литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис.

(Ројтерс)

Европске савет једногласно је усвојио одлуку да се кршење рестриктивних мера према Русији третира као кривично дело ЕУ.

Какосе наводи, та кривична дела су укључена у Уговор о функционисању ЕУ, а циљ је да се спрече покушаји "заобилажења" санкција.

(Танјуг)

"Примећено је да су казне Русима политички мотивисане и да немају никакве везе са принципима правичне и непристрасне правде", наводи се у саопштењу министарства.

Норвешке власти су ухапсиле неколико руских држављана јер су наводно управљали беспилотним летелицама у близини арктичке границе између две земље или фотографисали поверљиве објекте, док Норвешка појачава безбедност због сумње на саботажу на гасоводу "Северни ток" испод Балтичког мора, преноси Ројтерс,

(Reuters)

Руска федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је спречила низ терористичких напада у Запорожју које су, како су навели, планирала три украјинска држављана по инструкцијама украјинских тајних служби.

"У Мелитопољу су три држављана Украјине приведена на путу ка месту где се очекивало да подметну експлозивну направу на једној од градских пијаца", наводи се у саопштењу Центра за односе са јавношћу ФСБ, а преноси агенција ТАС.

Kако се наводи, двојица од ухапшених су раније осуђивани за тешке злочине почињене у Украјини.

"Они су признали да су деловали по инструкцијама украјинских специјалних служби са циљем да застраше цивилно становништво Запорошке области", истиче се у саопштењу.

Додаје се да су у аутомобилу ухапшених пронађени делови импровизоване експлозивне направе и електричних детонатора, а у становима два пиштоља са муницијом. 

(Танјуг/Тас)

Канцеларија главног државног тужиоца Украјине саопштила је да се 329 деце тренутно сматра несталим у Украјини, док је 12.034 депортовано у Русију.

Подаци о деци погођeнoj ратом на дан 28. новембра 2022 – 329 је нестало, 12.034 - депортовано, а 7.819 - пронађено.

Наглашено је да бројке нису коначне јер се још ради на верификацији извештаја који долазе са линије фронта, као и "из окупираних и ослобођених делова Украјине".

Према порталу украјинске владе Children of war, 440 деце је погинуло у ратним дејствима, а 851 дете је пријављено као повређено.

Канцеларија генералног тужиоца извештава о укупно 1.291 страдалом детету, од којих је највећи број у регионима Доњецка, Харкова и Кијева.

(theguardian.com) 

Кремљ је саопштио да поздравља понуду Ватикана да обезбеди преговарачку платформу за решавање украјинског сукоба, али да је позиција Кијева то онемогућила.

Папа Фрања је пре десет дана поновио да је Ватикан спреман да учини све што је могуће да посредује и стави тачку на сукоб између Русије и Украјине, у интервјуу за италијански дневник Стампа.

(Reuters)

Дефицит у енергетском систему Украјине повећан je на 27 одсто и ванредна искључења на снази су у целој земљи, саопштила је компанија "Укренерго".

До повећања дефицита дошло је због ванредних искључења блокова у неколико електрана, а истовремено потрошња струје наставља да расте због погоршања временских услова, преноси Интерфакс Украјина.

(Интерфакс Украјина, Танјуг)

Нуклеарна електрана у Запорожју остаје под руском контролом, саопштила је у понедељак руска војна администрација града Енергодара, након што је високи украјински званичник сугерисао да се руске снаге спремају да је напусте.

"Медији активно шире лажне податке да Русија наводно планира да се повуче из Енергодара и напусти (нуклеарну електрану). Ова информација није тачна", саопштила је руска администрација у апликацији за размену порука Телеграм.

Шеф украјинске државне компаније за нуклеарну енергију рекао је у недељу да постоје знаци да се руске снаге можда спремају да напусте огромну нуклеарну електрану у Запорожју коју су заузеле у марту, убрзо по почетку рата.

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је у понедељак да су украјинске снаге крајем прошле недеље уништиле шест јединица руске војне опреме и да је око 30 руских војника повређено у борбама код Енергодара.

(Reuters)