Избеглички камп у Румунији – кловн враћа осмех на дечја лица, подигнут шатор за кућне љубимце

На фудбалском стадиону у Сирету више не играју професионални играчи. Гол циљају деца избегла из Украјине у кампу који је постао њихов привремени дом. Међу станарима је и Викторија која чека да настави пут ка Западу.

"Недељу дана сам путовала до Румуније, можда и дуже, више се и не сећам. Неколико дана сам била у Ивано-Франковску и дуго чекала превоз да стигнем до овде јер је била превелика гужва. Идем даље за Софију код пријатеља који ће ми помоћи да одем код деце која живе у Америци", прича Викторија из Новомосковска која је у Сирет стигла преко оближњег истоименог прелаза.

На је граници неуобичајена гужва на коју мештани нису навикли. Ипак, то је уобичајена слика свих прелаза од избијања сукоба у Украјини.

Уз бројне волонтере и невладин сектор, ту су и ватрогасци који организују прихват избеглица. Укупно њих 700 дуж целе границе.

"Избеглицама прво помажемо тако што им носимо ствари. Упућујемо их у тријажни центар, налазимо преводиоце. Онда им нудимо неколико опција – да остану у кампу или да их превеземо даље. Већина њих стиже без папира, па им помажемо и у вези са тим. Већина само пролази кроз Румунију и иде даље", наводи ватрогасац Андреј Греку.

У пролазу кроз Румунију је и кловн Паоло, а дошао је са намером да насмеје оне који немају много разлога за смех. Адвокат у Италији сада је миљеник све деце која долазе из правца Украјине.

"Ово обично радим у дечјим болницама. Одлучио сам да дођем и пружим мало среће овој деци и макар мало ублажим стрес. Одабрао сам Румунију јер није гужва као у Пољској и могу да се посветим људима, направим шалу. Насмеју се и деца и одрасли. Мајка двоје деце ми је данас рекла да се насмејала први пут после месец дана, мени је то довољно", рекао је Паоло.

Довољно разлога да се орасположе имају и избеглице које су са собом повеле кућне љубимце. За њих је постављен посебан шатор у коме могу да пронађу ветеринара и храну за псе и мачке.