Завршенa прва рунда преговора – Кијев тражи хитан прекид ватре, а Путин признавање Крима као руске територије

Хрватски министар одбране Марио Баножић, рекоа је да ће та земља послати оружје Украјини у вредности већој од 16 милиона евра.

Баножић је за ХТВ рекао да је реч о пешадијском наоружању, које подразумева машинке, јуришне пушке, као и муницију и заштитну опрему.

Пошиљка је вредна 124 милиона куна (око 16,4 милиона евра), што је, како је додао, довољно за наоружавање до четири бригаде.

Све то иде из хрватских залиха, рекао је Баножић.

Према његовим речима, у складу да одбрамбеним планом НАТО постоје одређене мере које и Хрватска као чланица мора да спроводи.

(hrt.hr)

Председник САД Џозеф Бајден рекао је да амерички грађани не би требало да страхују од нуклеарног рата, дан пошто је руски председник Владимир Путин наредио да се руске снаге за одвраћање, које укључују нуклеарно оружје, ставе у стање високе приправности.

Док је Бајден напуштао догађај одржан у Белој кући, један од америчких новинара га је упитао да ли би Американци требало да буду забринути због могућности избијања нуклеарног рата, на шта је одговорио са "не", преноси британски Индепендент.

Претходно је портпаролка Беле куће Џен Псаки рекла да САД сматрају да у овом тренутку немају разлога да мењају ниво нуклеарне приправности.

"Нисмо мењали наш статус и процену у том погледу, али такође морамо да будемо на опрезу због Путинових претњи", рекла је Псаки за кабловску мрежу Ем-Ес-Ен-Би-Си.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је да је непосредни приоритет пружање практичне подршке Украјини да се супротстави инвазији Русије, уместо да се расправља о дугорочним питањима која би могла да потрају годинама.

"Ово питање данас није на дневном реду, верујте ми. Морамо да радимо на практичнијим питањима. Морамо да дамо одговор за наредне сате, а не за наредне године", рекао је Борељ на питање о чланству Украјине у ЕУ.

"Украјина има јасну европску перспективу, али сада морамо да се боримо против агресије", рекао је Борељ у Бриселу.

(Ројтерс) 

Василиј Небензја рекао је новинарима у седишту УН у Њујорку да је управо сазнао за протеривање.

Турска неће дозволити да ратни бродови пролазе кроз Босфорски мореуз на путу ка Црном мору и упозорила све земље да не шаљу ратне бродове, рекао је шеф турског министарства спољних послова Мевлут Чавушоглу.

Турска је раније забранила пролаз бродовима руске морнарице кроз Босфор.

Иако је много супротстављених информација, извесно је да су и из ваздуха и са земље, преко ракетних система, војне операције настављене већом жестином.

Упркос томе, на терену, како се извештава, нема већих померања.

Највеће борбе водиле су се око украјинске престонице. Руска војска дошла је на око 30 километара од Кијева. Из руског Министарства одбране саопштавају да грађани Кијева могу да се евакуишу ауто-путем Кијев–Васиљков.

Две стране су опречно извештавале о заузимању аеродрома Гостомел. Док су руски извори потврдили заузимање ваздушне базе, Украјинци тврде да и даље држе ту позицију.

Слично је и на југоистоку. Док је руска страна тврдила да је заузела положаје око нуклеарне електране у Запорожју, украјинска тврди да и даље контролише нуклеарку у том граду.

Руси су, како тврде, освојили два града на југоистоку – Бердјанск и Енерходар.

Жестоке борбе воде се и око Харкова на североистоку земље, на само 15 километара од границе са Русијом. Овај град бомбардован је од првог дана рата, а руска војска и даље покушава да заузме сам град.

На северу, током ноћи, Русија је гранатирала и Чернигов. На истоку, Лидери самопроглашених република Доњецк и Луганск објавили су да прекидају мобилизацију.

Парламент Летоније дозволио је својим грађанима да, као добровољци, ратују на страни Украјине. А украјинске службе саопштавају да је Белорусија спремна да се укључи у војне операције на страни Руса.

(РТС)

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто рекао је у Приштини да се његова земља не меша у сукоб Русије и Украјине, и да је приоритет обезбеђивање безбедности народа Мађарске.

"Мађарска се неће мешати у рат наших суседа. Јуче је састанку Савета Европске уније Мађарска дала сагласност за активирање такозваног европског мировног оквира и кроз тај оквир ће Брисел понудити оружје Украјини", навео је Сијарто.

Како је нагласио, Мађарска, иако смо дали сагласност, јасно је ставила до знања да неће слати војску нити оружје У Украјину", рекао је Сијарто након састанка са министарком привремених институција у Приштини Доником Гервалом Шварц.

Додао је да Будимпешта неће дозволити транзит смртоносног оружја преко своје територије.

"Разлог за ову одлуку је тај што би ови транспорти могли да постану мета непријатељских војних акција и желим да истакнем да ћемо водити рачуна о безбедности мађарског народа и желимо да будемо сигурни да не будемо увучени у рат", прецизирао је Сијарто, а преносе медији у Приштини.

(РТС)

Владимир Медински, шеф руске делегације на преговорима са украјинском страном, рекао је да су се две стране договориле да разговори буду настављени и да наредна рунда буде одржана следећих дана на пољско-белоруској граници.

"Најважније је да смо се договорили да наставимо преговарачки процес. Постигли смо договор да следећи састанак буде одржан наредних дана на пољско-белоруској граници", рекао је Медински новинарима након завршетка данашњих преговора који су трајали пет сати.

Објаснио је да ће се до тада обе делегације консултовати о преговарачким позицијама са руководствима својих земаља, преноси Интерфакс.

Саветник шефа кабинета Зеленског оценио је у својој објави на Твитеру да су преговори тешки. Међутим, без икаквих обавезних ултиматума. Нажалост, руска страна је и даље изузетно пристрасна у својим деструктивним процесима, додао је Михаил Подољак.

(Tanjug/Interfax, RTS)

Специјална седница Генералне скупштине УН, коју је у недељу сазвао Савет безбедности УН, почела је, а Абдула Шахид, председавајући ГС, на почетку је позвао на хитан прекид ватре у Украјини.

Апеловао је на Русију и Украјину да искористе ретку прилику за дијалог како би дошло до брзог и смисленог смањења напетости, преноси Си-Ен-Ен.

Савет безбедности сазвао је за данас ретку хитну седницу 193 чланице Генералне скупштине УН о нападу Русије на Украјину.

Гласање 15 чланица Савета безбедности било је процедурално, тако да Русија није могла да уложи вето.

Русија је у петак уложила вето на нацрт резолуције, у којој је Савет безбедности УН позвао на хитно обустављање, како је наведено, "офанзиве у Украјини".

Од 1950. године до данас хитне специјалне седнице Генералне скупштине сазиване су само десет пута.

(Танјуг)

Одлуком да се придружи Европској унији у увођењу санкција Русији, Швајцарска је направила историјски корак изашавши на тај начин из стања неутралности.

Одлука је донета на вандредном заседању Владе, јавља РСИ, швајцарска радио-телевизија.

Федерални савет Швајцарске одлучио је да уведе финансијске санкције председнику Русије Владимиру Путину, премијеру Михаилу Мишустину и министру иностраних послова Сергеју Лаврову.

Санкције се састоје од замрзавања имовине и компанија, и ступају на снагу одмах. На овај начин се Берн придружио одлукама Европске уније од 23. и 25. фебруара.

Швајцарска се спрема да наредних дана пошаље 25 тона хуманитарне помоћи, у вредности од осам милиона франака за украјинске избеглице.

Хрватски премијер Андреј Пленковић најавио је слање заштитне опреме и оружја Украјини, као и подизање стања приправности за прихват избеглица и обезбеђивање снабдевања гасом.

"Данас ћемо донети одлуку о слању војне помоћи Украјини. Ту је заштитна опрема и пешадијско оружје у вредности од 124 милиона куна (више од 16,3 милиона евра)", рекао је Пленковић на седници хрватске владе посвећеној украјинској кризи.

Пленковић је најавио и забрану летова руским авионима у хрватском ваздушном простору и придруживање Хрватске одлуци Европске уније да се неке руске банке искључе из система SWIFT.

"За Хрватску нема дилеме, ми можемо бити само на страни демократске и суверене Украјине. Русију и руски народ позивамо да прекину овај сулуди ратни поход, да се врате политици разума и дијалога", рекао је Пленковић.

(Индекс)

Руски милијардер Роман Абрамович, власник енглеског премијерлигаша Челсиja, прихватио је украјински захтев да помогне у преговорима о окончању сукоба између Русије и Украјине, потврдио је његов портпарол, а преноси израелски лист Џерузалем пост.

"Могу да потврдим да је украјинска страна контактирала Романа Абрамовича за подршку у постизању мирног решења и да он од тада покушава да помогне", рекао је Абрамовичев портпарол.

Белоруска страна је спремна, уколико буде потребно, да учествује у разговорима Украјине и Русије, рекла је представница за медије председника Белорусије Наталија Ајсмонт.

Истиче и да Минск спроводи обавезе преузете током јучерашњег телефонског разговора председника Лукашенка са председницима Путином и Зеленским, преноси Тас.

Разговори руске и украјинске делегације почели су у Белорусији, у Гомељској области која се налази у пограничном појасу са Украјином.

Разговорима присуствује и министар спољних послова Белорусије Владимир Макеј, а председник Белорусије Александар Лукашенко изразио је наду да ће разговори "отворити пут за решавање кризних питања".

(Тас)

Из Кремља нису желели да коментаришу напредак Русије у војној операцији у Украјини, преноси Си-Ен-Ен.

"Не сматрам да је време да се сумирају резултати војне операције, потребнно је да сачекамо да се операција заврши", изјавио је портпарол Кремља Димитриј Песков током конференције за новинаре.

Амерички медиј подсећа да је руска војска потврдила да има губитке, али да није навела тачне податке. Са дуге стране - из Кијева тврде да је до сада убијено око 5.300 руских војника.

Песков је нагласио да је Владимир Путин равнодушан према санкцијама које су уведене против њега, пошто нема никакву имовину у иностранству.

Портпарол Кремља je осудио одлуку Европске уније да финансира испоруку оружја Кијеву и указао да та одлука показује да је Моска у праву што предузима све мере како би демилитаризовала свог суседа.

Истакао је и да Европска унија има "непријатељски став према Русији" и "предузима непријатељске мере".

(Си-Ен-Ен, Тас)

Почели су преговори између руске и украјинске делегације у Гомељској области, у зони белоруско-украјинске границе, јавља Спутњик.

Министар спољних послова Белорусије Владимир Макеј поздравио је пред почетак преговора делегације Русије и Украјине у име председника државе, пише Спутњик.

Украјински медији наводе да је кључно питање преговора моментални прекид ватре и повлачење руских трупа са територије Украјине. Није познато колико дуго ће преговори трајати.

Украјинску делегацију чине, између осталих, министар одбране Алексеј Резников, лидер фракције "Слуга народа" и заменик министра спољних послова Украјине Давид Арахамија, саветник шефа кабинета председника Михаил Подољак, први заменик шефа украјинске делегације у Трилатералној контакт групи Андреј Костин, посланик Рустем Умеров и заменик министра спољних послова Украјине Николај Точицки, преноси Спутњик.

Руску делегацију представљају амбасадор Русије у Белорусији Борис Гризлов, народни посланик Леонид Слуцки, заменик министра иностраних послова Русије Андреј Руденко, заменик министра одбране Русије Александар Фомин, а делегацију предводи Владимир Медински, преноси Униан.

(Спутњик, РИА Новости, Униан)

Украјина ће званично поднети захтев за пријем у Европску унију, рекао је новинарима у Бриселу председник Европског савета Шарл Мишел и најавио да ће земље чланице покренути дебату о пријему Украјине када добију захтев Кијева.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније је изајавила да је Украјина "једна од нас" и да ЕУ жели да се Украјина придружи.

За разлику од земаља Западног Балкана, Украјина до сада није била део процеса приступања Унији. Брисел и Кијев су 2014. године потписали свеобухватни трговински и партнерски споразум, али за отварање пута ка чланству није било подршке у значајном делу земаља чланица.

На самиту лидера Европске уније прошле недеље пољски премијер Моравијецки и словеначки премијер Јанша заједнички су предложили план убрзаног пријема Украјине, али и Грузије, Молдавије и земаља Западног Балкана, са временским оквиром до 2030. године.

Словачки премијер Едуард Хегер поручио је да Украјини треба дати "специјални колосек" за интеграцију у Унију.

Дипломатски извори у Бриселу истичу да овакве иницијативе до сада нису имале никакве шансе за успех, али да би у светлу најнових дешавања и рата у Украјини, расположење земаља чланица могло да се промени.

Председник Украјине Володимир Зеленски више пута је јавно од Европске уније тражио хитан пријем Украјине по новој и посебној процедури.

(РТС)

Висока комесарка Уједињених нација за људска права Мишел Башеле каже да су најмање 102 цивила убијена у Украјини откако је Русија покренула војну интервенцију, док су још 304 рањена, као и да се страхује да је стваран број "знатно већи".

"Већина цивила убијена је експлозивним направама широког дејства, укључујући гранатирање из тешке артиљерије и вишенаменских ракетних система, као и у ваздушним нападима", рекла је Башеле у обраћању на отварању седнице Савета за људска права у Женеви.

Навела је да је око 422.000 Украјинаца напустило земљу, а да су многи од њих расељени унутар земље.

(Ројтерс)

Украјинска делегација је хеликоптерима стигла на место одржавања преговора са Русијом у Гомељској области, преносе РИА Новости.

Очекује се да ће кључна тема преговора бити моментални прекид ватре и повлачење руских трупа са територије Украјине.

Састанак две делегације биће одржан у близини реке Припјат, у Гомељској области на украјинско-белоруској граници.

Агенција РИА Новости јавља да је украјинска делегација стигла у два хеликоптера. 

Како је саопштио кабинет украјинског председника, делегацију чине, између осталих, министар одбране Олексиј Резников, лидер фракције "Слуга народа" и заменик министра спољних послова Украјине Давид Арахамија, саветник шефа кабинета председника Михаил Подољак, први заменик шефа украјинске делегације у Трилатералној контакт групи Ондриј Костин, посланик Рустем Умеров и заменик министра спољних послова Украјине Николај Точицки, преноси Спутњик.

(РИА Новости, Спутњик)

Парламент Летоније једногласно је подржао измене Закона о националној безбедности у складу с којим је грађанима Летоније дозвољено да се боре као добровољци на страни Украјине.

"Наши грађани који желе да подрже Украјину и добровољно служе у одбрани украјинске независности и наше заједничке безбедности могу то да учине", рекао је председник парламентарне комисије за одбрану, унутрашње послове и превенцију корупције Јурис Ранчанис.

Добровољци ће прво морати да се региструју у структурној јединици резервног састава Националних оружаних снага. 

(Ројтерс, Спутњик)

Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин позвао је све стране у украјинском сукобу да остану уздржане како би се избегла даља ескалација.

Говорећи на редовној конференцији за новинаре, Ванг је поновио да кинески став да све земље имају легитимно право да буду забринуте за своју безбедност и да би то требало узети у обзир.

"Кина подржава и охрабрује све што доприноси мирном решавању ситуације у Украјини. Украјина треба да постане спона између Истока и Запада, а не граница конфронтације великих сила", истакао је кинески дипломата.

(Ројтерс)

Украјинска делегација још није стигла у Белорусију не преговоре са Русијом, а руска делегација чека, рекао је Спутњику помоћник председника Русије Владимир Медински.

"Управо смо добили информацију да ће стићи за око сат времена, према томе сешћемо за преговарачки сто у 12.00 (10.00 по средњоевропском времену)", рекао је Медински.

Није открио ко чини украјинску делегацију.

"Нисам овлашћен да откривам састав украјинске делегације пре него што седну за преговарачки сто. Наравно, имамо одговарајуће информације. Ради се о прилично високом нивоу делегације", рекао је Медински.

Каже да је место где ће се одржати преговори договорено са украјинском страном и да се налази у близини украјинске границе.

Медински је нагласио да је Русија заинтересована да постигне споразум са украјинском делегацијом "што је пре могуће". Нагласио је да споразум треба да буде у интересу обе стране.

(Спутњик)

Министарство одбране Уједињеног Краљевства објавило је на Твитеру извештај о тренутној ситуацији у Украјини.

Наводе да је већина "Путинових копнених снага" остала на више од 30 километара северно од Кијева и да је њихово напредовање успорено због отпора украјинских снага које бране аеродром "Гостомел", кључни руски циљ првог дана сукоба.

"Тешке борбе се настављају око Чернихива и Харкова, али оба града остају под контролом Украјине", наводе Британци.

Тврде да логистички неуспеси и упорни украјински отпор настављају да спречавају руско напредовање.

"Упркос континуираним покушајима да се детаљи сукоба прикрију од руског становништва, руске оружане снаге су први пут биле принуђене да признају претрпљене губитке", пише у извештају.

(Би-Би-Си)

Од почетка сукоба Украјину је напустило више од 400.000 људи. Дописница РТС-а која је на румунско-украјинској граници каже да је током ноћи било прекида преласка границе, али да је рано јутрос опет почео да ради гранични прелаз. Један од волонтера истиче да данас очекују велику гужву.

До два јутрос избеглице из Украјине су прелазиле границу, а потом престале до пет-шест ујутру када је поново почео да ради прелаз, јавља дописница РТС-а.

Људи прелазе и пешке и аутомобилима. Као и претходних дана, ту их дочекују волонтери – за њих је спремна храна, вода и све што им је неопходно да се освеже и да наставе пут даље, јер већина Украјинаца који дођу у Румунију желе да наставе свој пут даље.

Централна банка Русије је на хитној седници управног одбора подигла кључну каматну стопу са 9,5 на 20 одсто, што је нови историјски максимум.

Банка ће доносити даље одлуке о каматној стопи полазећи од процене ризика од спољних и унутрашњих услова и реакције финансијских тржишта на њих, а такође узимајући у обзир фактичку и очекивану динамику инфлације, наведено је у саопштењу.

"Спољни услови за руску економију су се драстично променили", пише у саопштењу Централне банке Русије.

(Спутњик, Би-Би-Си)

Украјински обавештајци сугеришу да Белорусија показује спремност да можда директно учествује у руској инвазији, поред тога што Русима дозвољава да користе своју територију, рекао је званичник украјинске владе за Си-Ен-Ен.

Други извор близак украјинској влади каже да је, поред украјинских обавештајаца, и Бајденова администрација Кијеву пренела да се Белорусија спрема за инвазију.

Портпарол Министарства спољних послова Белорусије Анатолиј Глаз саопштио је да се очекује долазак делегација Русије и Украјине на место преговора у Белорусији.

Преговори ће почети чим делегације стигну на место састанка, рекао је Глаз, преноси РИА Новости.

Украјински председник Володимир Зеленски оценио је да ће наредна 24 часа бити "кључна за Украјину", саопштио је кабинет британског премијера Бориса Џонсона.

Џонсон је, после телефонског разговора са украјинским председником, рекао да је "отпор украјинског народа херојски", те да ће "учинити све што је у његовој моћи да помоћ у одбрамбеним средствима из Велике Британије и њених савезника" стигне у Украјину.

(gov.co.uk) 

Становници Белорусије су, готово двотрећинском већином, подржали промене устава којима се укидају одредбе о неутралности и ненуклаерном статусу, док се истовремено јачају председничка овлашћења, јавља белоруска Звијазда.

За промене устава гласало је 65,2 одсто од укупно 6.815.667 грађана који су гласали на референдуму.

Нешто више од десет одсто гласача изјаснило се против уставних промена.

Запад је, унапред, најавио да неће признати резултате референдума.

Уставне промене укључују и доживотни имунитет од судског прогона за бивше председнике, као и ограничавање броја председничких мандата за будуће председнике.

Централна изборна комисија одржаће конференцију за новинаре у понедељак пре подне, док ће коначни резултати референдума бити објављени 3. марта.

(Звијазда)

Бразилски председник Жаир Болсонаро рекао је да ће његова земља остати неутрална, наводећи да је у недељу два сата разговарао са руским председником Владимиром Путином.

Болсонаро није желео да открије детаље разговора са руским председником, наводећи да Бразил "неће заузимати страну" у овом сукобу, али да пружити помоћ на сваки могући начин.

Председник Бразила нашао се на мети западних критика јер се недавно у Москви састао са Путином.

Бразилски амбасадор при УН подржао је у петак предлог резолуције, на коју је Русија уложила вето, али је министарство спољних послова те државе, претходно, наложило својим дипломатама да покушају да "ублаже тон" тог документа, пишу бразилски медији.

Амбасадор Роналдо Кошта Фиљо је, супротно наводима бразилских медија, рекао после седнице Савета безбедности да је "његова држава у последњи час успела да промени текст резолуције како би био остављен простор за дипломатију", пише Њујорк тајмс.

Болсонаро је, истовремено, рекао да се противи било којим санкцијама које би имале негативне последице по Бразил, наводећи притом руска вештачка ђубрива која имају суштински значај за бразилску пољопривреду.

(Oglobo-Brazil Report)

Нафтна компанија "Бритиш петролеум" отворила је нови фронт у настојању Запада да изолује руску економију, пошто је одлучила да напусти Русију, јавља Ројтерс.

"Бритиш петролеум", највећи страни инвеститор у Русији и власник 19,75 одсто "Росњефта", саопштио је да напушта руску државну нафтну компанију, што би, према проценама британског гиганта, могло да кошта до 25 милијарди долара и да смањи резерве нафте и гаса за половину.

"Напад Русије на Украјину је акт агресије који има трагичне последице широм региона. То је навело управни одбор 'Бритиш петролеума' да закључи да се наше ангажовање са 'Росњефтом', државним предузећем, једноставно не може наставити", саопштио је председник "Бритиш петролеума" Хелге Ланд у саопштењу за јавност, преноси Форбс.

(Ројтерс, Форбс)