Устав, пет година после

На годишњицу доношења Устава Србије, парламентарне странке, али и стучњаци, различито оцењују садржај тог акта. Док једни сматрају да Устав треба мењати и критикују преамбулу о Косову, други тврде да се Уставом штити територијална целовитост државе. 

Посланик Демократске странке и председник скупштинског Законодавног одбора Влатко Ратковић каже да о промени Устава Србије треба разговарати после следећих избора "с обзиром на то да тај акт није савршен".

"Устав није савршен, био је резулат одређеног компромиса", рекао је Ратковић новинарима у Скупштини Србије и додао да очекује да ће широка јавна расправа о промени Устава Србије почети већ после избора.

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница тврди да је Устав брана за отимање Косова, јер "док год важи, не може се озаконити једнострано и противправно проглашење независне државе Косово".

"Када Устав не би био битан, не би се западне силе ниједног тренутка обазирале на став Србије о Косову. Устав Србије обавезује сваког грађанина земље, а посебно државне органе да Косово сматрају саставним и неотуђивим делом наше земље", истакао је Коштуница у изјави агенцији Бета.

Председник ДСС-а оценио је да "чињеница да су сви народни посланици из различитих политичких партија једногласно гласали за усвајање Устава и да је народ својом слободном вољом гласао за доношење Устава, најбоље говори да је овај Устав трајан и стабилан темељ за развој Србије".

Сличан став, када је реч о Уставу, има Српска радикална странка. Радикали оцењују да очигледно нема политичког консензуса за промену Устава, али и да ниједна озбиљна држава не мења сопствени Устав пет година од проглашења, па то не би требало да чини ни Србија.

Заменик шефа посланичке групе СРС-а Александар Мартиновић рекао је да се од 2006. године ништа није променило, да је Косово саставни део Србије, а да су албански лидери прогласили независност Косова што је "ништаван акт, који је Србија ставила ван снаге још 2008".

"Имајући у виду да интензивна дипломатска и политичка борба за Косово траје, сада није тренутак да се говори о промени Устава. Има много важнијих тема којима Србија треба да се бави", сматра Мартиновић.

Председник Нове Србије Велимир Илић изјавио је да су потребне одређене измене Устава, али не у делу који се односи на Косово и Метохију.

"У делу Устава који се односи на Косово не би требало ништа мењати, јер треба да поштујемо Резолуцију 1244 која Србији у потпуности одговора", рекао је Илић.

У прилог промени Устава

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовнаовић изјавио је да је Устав "претња нормалној будућности, јер Србију конфронтира са Европом" и искључује сваку могућност развоја демократског друштва.

ЛДП-у, каже Јовановић, смета амбиција писаца Устава да цео акт сведу на преамбулу која је изговор за низ грешака, пораза и унутрашњих подела које гуше нормалан живот у Србији.

Посланик Српског покрета обнове Александар Југовић рекао је да његова странка "одавно инсистира на промени Устава Србије, јер кочи реформске процесе и европске интеграције".

Југовић је у изјави новинарима у парламенту оценио да "бесмислена преамбула о Косову и Метохији, која не поштује реалност, кочи даље европске интеграције земље".

Председник УРС-а Млађан Динкић изјавио је да је за промену Устава којом би се дао основ за даљу децентрализацију, али да је на првом месту да се важећи акт доследно поштује и примењује.

"Хајде прво да применимо у пракси оно што пише у Уставу, да то не буде мртво слово на папиру, па да га потом у наредном периоду мењамо", рекао је Динкић у изјави достављеном медијима.

И Лига социјалдемократа Војводине сматра да Устав Србије треба променити јер су, како кажу, поједине његове одредбе директна препрека европским интеграцијама, а сам Устав "у нескладу са реалношћу и потребама друштва".

Посланик те странке Александра Јерков рекла је да је ЛСВ тада био усамљен у позиву на бојкот уставног референдума, али да се данас показује да је Устав "лош за грађане Србије, Војводине и Косова".

Промене део интеграција

Промене Устава Србије неопходне су као саставни део процеса евроинтеграција, сложили су се учесници конференције У сусрет петогодишњици усвајања Устава Србије, који су организовали Српско удружење за уставно право и Комитет правника за људска права, Јуком.

Они су као највеће проблеме истакли преамбулу и одредбе устава о статусу Косова и Метохије и Војводине.

Професор Стеван Лилић из Удружења правника за демократију рекао је да је питање Косова и Метохије, кад је реч о Уставу, кључно и да је "преамбула требало да одигра улогу бедема и онемогући процесе који су се показали као неумитни и неспречиви".

Потпредседница Скупштине Војводине Маја Седларевић рекла је да има бројне примедбе на положај те покрајине у Уставу, наводећи да је Косово истакнуто чак и у самој преамбули, док се Војводина помиње тек у 183. члану.

Директор Јукома Милан Антонијевић истакао је да је нереално очекивати да се у предизборној години мења Устав, али да се нада да ће 2012. године политичари размишљати о његовој коренитој промени.