Лидингтон: Наставак дијалога неопходан

За приступање Европској унији веома је важно да Србија унапреди своје односе са Косовом и то јасно пише и у мишљењу Европске комисије о кандидатури Србије , рекао је британски министар за европска питања Дејвид Лидингтон за Радио-телевизију Србије.

Интервју у целини можете погледати у емисији "Око магазин".

Рекли сте да је за даље приступање Србије Европској унији веома важно да унапреди своје односе са Косовом. Шта то значи?

- Значи управо оно што јасно пише и у мишљењу Европске комисије о кандидатури Србије за чланство у Европској унији. Комисија је позвала Србију да се озбиљно ангажује на дијалогу са Приштином и да примени један број договора постигнутих током досадашњег дијалога. И да то уради хитно, пре децембра.

Сем тога, треба даље да развије тај дијалог. Има толико питања, попут телекомуникација, снабдевања струјом, који би донели корист свакодневном животу грађана који живе у Митровици и околини, ако би дијалог био настављен на прави начин. Ми снажно подржавамо савете Комисије Србији. Наставак дијалога и његов даљи напредак су апсолутни приоритети.

Нема никаквог помињања признавања Косова на том путу?

- Иако се у мишљењу Комисије не помиње признање, мени је сасвим јасан став српске владе о томе, а мојим колегама из Србије је јасан став Владе Уједињеног Краљевства, а то је да смо признали независност и суверенитет Косова. Али, оно о чему говори документ Комисије је наставак дијалога Београда и Приштине, рад на решавању практичних питања, а такође и решавање питања управе на северу.

Не мислим да је питање севера нешто што једноставно може да се одлаже заувек. Важно је да људи у тој области схвате да ће имати користи од европских интеграција, пословни људи ће тражити места као што је Митровица, у која ће уложити новац, где ће људи поново имати посао, наравно ако буду сигурни да постоји владавина права и поуздан систем управе у том делу Европе. Тако да желимо да српске и косовске власти наставе са дијалогом што пре.

Да ли вршите притисак и на Приштину?

- Како да не, стално то говоримо. И ја и моје колеге у Британији то стално понављамо косовском руководству. Такође, им кажемо да треба да пронађу начин како да се приближе косовским Србима који живе на северу. Ако причате са министрима Владе у Приштини они ће вам рећи, ми смо република, третирамо целу територију Косова као део те републике, али део наше поруке је и да треба се приближе онима који нису део албанске већине на Косову и који су веома резигнирани ставом Приштине.

Али, обе стране морају да се покрену, мислим да је у свачијем интересу било да су Срби, Албанци или припадници неке друге мањине, да се дође до напретка. Јер, сада имамо напет политички статус кво, високу стопу незапослености, ниске плате, и осећај сиромаштва и недостатка било каквих шанси. Морамо да се суочимо с тим и то решимо.

Има ли речи о признању Косова негде на путу Србије ка чланству у Европској унији?

- Оно што мишљење Комисије јасно ставља до знања је да је питање односа са суседима апсолутно неопходан део процеса интеграција.

Сусед је веома осетљива реч за Србију.

- Да, али потребно је пронаћи начин да се направи напредак са Косовом. Не очекујем да председник или било која Влада у Београду почне да шаље амбасадоре у Приштину сутра или прекосутра па ни следеће године. Али мислим да успостављање добрих односа са свим суседима није нешто што се тражи само од Србије, већ од било које земље која жели да постане члан Европске уније.

Шта помислите када из Београда чујете - ми никада нећемо послати амбасадора у Приштину?

- Мислим да је приоритет у овом тренутку да се напредује са практичним мерама које су на релативно ниском нивоу о којима се говори у мишљењу Комисије. Тако се стварају везе између људи које омогућавају да се створи поверење, разумевање и међусобно поштовање, како би се даље напредовало на тој основи.

Да нема питања Косова, која би била највећа препрека Србије у приступању Европској унији?

- То је занимљиво. То је испливало и у контексту преговора које је водила Хрватска, па бих издвојио две ствари кад је реч о Србији, једна је реформа правосуђа. Поштено је рећи да мишљење Комисије признаје да је Србија направила невероватан напредак, било је важних политичких, административних и правних реформи, али мишљење такође позива на даље јаке мере које треба предузети против корупције.

Комисија с правом истиче да корупција не само да је нешто погрешно и није у складу са европским стандардима, већ је и велика препрека економском развоју и инвестицијама у Србију. И друго, постоји један број питања која су у мишљењу Комисије изнета о српској економији.

Опет, важне реформе су спроведене, али има их још, на пример политика конкурентности, потреба за већом транспарентношћу, издавање дозвола. И на то Комисија поново позива. То није нешто што се тражи посебно од Србије, већ од сваке нове чланице.

Зашто Уједињено Краљвство толико подржава даље проширење ЕУ?

- Наш став је да речи у лисабонском споразуму треба узети озбиљно. Ако је земља европска и ако је способна да испуни критеријуме за чланство у Унији, онда треба да има право на то, ако њена влада и грађани то желе.

За Уједињено Краљевство то је и питање морала, не видимо разлог зашто би се само на Париз, Лондон или Берлин гледало као на европске градове, а не Београд, Загреб или Сарајево.

Ако се запитамо шта је то Европска унија постигла, мислим да постоје два главна достигнућа. Једно је економска интеграција путем заједничког тржишта, нешто што је постигла премијерка Тачер, то без њене одлучности не би било могуће.

Друго је начин на који су чланство у ЕУ и амбиције за учлањење помогле да се укорене демократска влада, владавина права и људска права у деловима нашег континентна где су оне биле гушене тиранијом и инвазијама током великог дела 20. века.

У случају западног Балкана, од распада Југославије имали смо неколико прилично крхких република које су покушавале да се ускладе са сопственом независношћу, тешким политичким истирјама, понекад врло скорим, пуним насиља и међуетничких конфликата. Мислим да политичка структура ЕУ даје оквир за јак демократски политички развој и много јачу политичку стабилност западног Балкана, мислим да је то у интересу Србије, свих њених суседа и целе Европе.

Можемо ли онда да кажемо да сте спремни да помогнете чланству Србије у Европској унији?

- Ми снажно подржавамо чланство Србије у Унији. Ја желим да Уједињено краљевство буде у позицији да са ентузијазмом подржи Србију да добије формални статус кандидата. Да ли то можемо да урадимо, зависи од тога како Србија одговори на мишљење Европке комисије.

Ми званично одбијамо идеју коју неки наши партнери износе, да би после приступа Хрватске требало да дође до неке вештачке паузе, за разматрање. Не слажемо се, мислимо да ако је земља европска и испуњава стандарде и хоће да напредује, то јој треба дозволити.

Последњих дана су све су гласнији они који кажу да је Европска унија на ивици пропасти. Зашто би Србија трчала у такав клуб?

- Не мислим да је на ивици пропасти. Мислим да еврозона има проблеме, за које и Уједињено краљевство сматра да треба да се реше, иако је ван еврозоне. Рецесија или финансијски колапс еврозоне је веома лоша вест и за земље ван ње. Било да говоримо о Британији или о Србији. Наша трговина, инвестиције су повезани са економијама еврозоне.

Али, сада је Европска унија постала клуб који је све разноврснији, у смислу историја, језика, политичког развоја, култура различитих европских земаља. То значи да ћемо морати да развијемо модел европске сарадње која је доста другачија од оне коју је шест западноевропских земаља у почетку осмислило за себе педесетих година.

ЕУ је посао који још траје. Али ако погледамо шта се десило у оним централно и источноевропским земљама које су се придружиле унији у последњих 20 година, видимо брз економски развој и политички развој у који чак ни оптимисти 1989. и 1990. нису веровали.

А видите и Грчку?

Грчка има озбиљне проблеме са чланством у еврозони. Грчка је предуго избегавала да примени неке структуралне економске реформе којима је требало да модернизује економију, превише је било рестриктивних радњи, контролисања од стране владе, претешко је да неко почне и води профитабилан нови бизнис у Грчкој. Чак и да нису били у еврозони морали би да спроведу те економске реформе.