Ратни злочинци без имовине

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен каже да је у предлогу закона о рехабилитацији нађено компромисно решење да се не улази у оно што се догађало у Другом светском рату, али нагласио да они за које се утврди да су чинили ратне злочине неће имати право на повраћај имовине.

Влада Србије ће на данашњој телефонској седници разматрати нацрт закона о рехабилитацији, а његово усвајање очекује се почетком новембра. Слободан Хомен истиче да је суштина да закон предвиђа судски поступак рехабилитације.

"Сви који су осуђени или којима су права одузета не само судском одлуком, већ одлуком извршне власти или органа локалне самоуправе, имаће право да се обрате суду и да траже да се одлука из тог периода стави ван снаге, јер нису имали право на фер суђење или га нису имали уопште", рекао је Хомен у Дневнику РТС-а.

Хомен је истакао да они за које се докаже да су били ратни злочинци неће имати право на рехабилитацију, док ће сви остали имати право.

"Особе за које се докаже да су чиниле ратне злочине неће имати право на повраћај имовине, не само конфисковане, која спада у домен закона о рехабилитацији, већ и национализоване, на коју се односи закон о реституцији", рекао је Хомен.

Слободан Хомен истиче да су такво решење прихватиле све политичке странке, укључујући и странке националних мањина, јер је оно "фер и одрживо".

"Уверен сам да ће о закону бити постигнут апсолутни консензус у владајућој коалицији, али нема разлога ни да га опозиционе странке не подрже", рекао је Хомен. Државни секретар наводи да је од председника СДПС-а Расима Љајића добио уверавања да та странка није против закона.

Претходно је функционер СДПС-а Мехо Омеровић затражио да се у закону дефинише ко су сарадници окупатора. Међутим, како истиче Слободан Хомен, то је "Пандорина кутија коју ниједан историчар не би могао тачно да напише, а камоли да се то регулише законом".

Хомен је рекао да је суштина неспоразума била у томе да ли су партизани и четници били представници Народноослободилачког рата или су једни били окупатори, а други нису.

"Србија још није суочила са оним што се догодило у Другом светском рату, јер је проблем у низу одлука у периоду од 1943. до 1946, из чега се јасно не може закључити ко је све чинио злочине, а ко није", рекао је Хомен.

Хомен је рекао да се највећи број кршења закона и људских права догодио после Другог светског рата, када је хиљадама грађана одузета имовина, а многи су ишли и у затвор.

"Политичких суђења било је и у периоду социјализма у време Слободана Милошевића, а могуће је и да је након демократских промена 2000. било кршења закона", рекао је Хомен.

Због тога, како каже Хомен, у закону нема временске одреднице и он ће важити за сва кршења закона и људских права.