четвртак, 27.10.2011, 18:05 -> 00:03
štampajФедерализација Косова!
Идеја Ангеле Меркел о федерализацији Косова, коју је изнео у јавност Ивица Дачић, изазвала је различита тумачења на политичкој сцени Србије.
У јавности се у последње време све чешће чују идеје о решавању косовског питања - од делимичног ревидирања Ахтисаријевог плана, до косовске федерације, коју је, како је рекао заменик премијера Ивица Дачић, предложила немачка канцеларка Ангела Меркел током посете у Београду.
Опречна реаговања изазвала је Дачићева изјава да "Србија мора јасно да каже да је њен циљ самосталност Срба на северу Косова и то треба да буде званичан став државе, при чему треба разговарати о свему, чак и о размени територија", преноси Танјуг.
Министар спољних послова Вук Јеремић није желео да коментарише такве наводе. "Немам неки коментар на оно што је, како кажете, изјавио господин Дачић, морао бих да проверим шта је рекао. Што се тиче Србије решење за будући статус Косова и Метохије мора бити у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 Савета безбедност", рекао је Јеремић.
Лидер напредњака Томислав Николић рекао је да је неприхватљиво да они који су у владајућој коалицији "нису успели да нађу једну идеју око које су се окупили". Николић је, затим, упитао: "Шта ћете у влади ако се око Косова нисте усагласили?".
Посланик ЛДП Зоран Остојић упозорава да ако неко из владине коалиције тражи промену косовске политике, то значи да се и у влади схвата да је досадашња политика погрешна, те да је враћање на Ахтисаријев план решење за положај Срба на северу покрајине.
Дачићева изјава је за посланика УРС Жељка Ивањија је апсолутно неприхватљива, док његов колега из СПО Александар Југовић сматра да је опасно што се у јавности ствара конфузна ситуација у којој председник државе шаље једну поруку, заменик премијера другу, премијер трећу, а све то чини српску политику према Косову често дезоријентисаном.
Шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија сматра, међутим, да треба размишљати и разговарати о свим могућностима и идејама које могу допринети разрешењу проблема на Косову и Метохији, тако да различите идеје које потичу од представника владајуће коалиције не значе да је Влада Србије нејединствена по том питању.
Ахтисаријев план је најприхватљивије решење и за Југовића, јер, како је рекао, две трећине Срба на Косову живи по том плану, те да без тог плана, који је уграђен и у устав Косова, српски језик не би био званични језик на Косову, а Срби не би имали право на општине и специјалне везе са Србијом.
Решење на међународној конференцији?
Решење би могла бити и међународна конференција о статусу севера Косова, слажу се Југовић и Ивањи.
Југовић сматра да би таквој конференцији требало да претходи одлука Србије да прихвата нестатусни део Ахтисаријевог плана као основу за разговоре, а Ивањи међународну конференцију види као излаз из ситуације коју, како је рекао, Београд и Приштина очигледно не могу да реше.
Та конференција, сматра Ивањи, морала би да буде одржана искључиво под покровитељством Савета безбедности Уједињених нација, с тим што би поред сталних чланица тог тела њој присуствовале заинтересоване стране, а то су представници Србије, Приштине и ЕУ.
Аналитичар Никола Јовановић каже да би евентуална међународна конференција о Косову морала да буде добро припремљена, и да би Београд морао да зна шта би подизањем решавања косовског проблема на виши политички ниво могао да постигне.
Коментаришући идеју аустријског вицеканцелара и шефа дипломатије Михаела Шпинделегера да се решење за проблеме са царином на северном Косову мора тражити на неком посебном форуму, Јовановић је рекао да би брзоплето организовање међународне конференције на ту тему могло бити контрапродуктивно, али да је Шпинделегерова изјава конструктивна.
Професор Факултета политичких наука Предраг Симић оценио је данас да у ЕУ сазрева схватање да ситуација на Косову и Метохији није таква да би се могла решити пуким повратком Ахтисаријевом плану, или дорађивањем тог плана, али да се у овом тренутку може говорити само о тенденцијама али не и о конкретним моделима за решење.
Коментаришући идеје Шпинделегера и предлог канцеларке Ангеле Меркел, Симић је рекао да ситуација у покрајини, у перспективи, отвара питање конфедерализације, а да Охридски споразум у Македонији може бити модел за Косово.
(Не)озбиљан предлог
Федерално решење за Косово и Метохију, које је по речима Дачића немачка канцеларка поменула током посете Београду, поједини посланици виде као предлог о коме треба размислити, док га други сматрају неозбиљним.
Заменица шефа посланичке групе "Напред Србијо" Јоргованка Табаковић рекла је новинарима у парламенту да је, на велику жалост, судбина Косова постала тема једне вечере, где се успут "као следеће јело на менију" помиње једно од решења за Косово.
Табаковићева је напоменула да Србија није у прилици да сама одлучује о решењу за Косово, јер јој је потребна подршка међународне јавности пошто су многи стали иза Косова, а због лобирања да тај део српске територије буде "исцртан другачијим границама".
О томе каква ће бити судбина дела српске територије, сматра Табаковић, мора најпре да се разговара у Скупштини Србије, али и са грађанима, јер је потребно добити и њихову подршку, а не да то буде успутна тема вечере приликом доласка Меркелове.
Лидер Нове Србије Велимир Илић сматра да приче да Меркелова у неким неформалним разговорима предлаже нека друга решења за Косово "немају никакве везе", јер се зна да је њихов циљ да Косово буде независна држава.
"Они хоће да испуне обећања Албанцима дато пре више година и то су показали", рекао је Илић.
И за шефа посланичге групе СРС Драгана Тодоровића такав предлог је "потпуна бесмислица".
"Невероватно је да људи који би требало да воде рачуна о томе шта говоре, излазе у јавност са нечим што је противуставно", рекао је Тодоровић, додајући да је његово мишљење да ће ЕУ ићи оним путем којим је ишла када је разбијана СФРЈ.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 16
Пошаљи коментар