Скупштина о међудржавним уговорима

У Скупштини Србије министри у Влади одговарали су на питања посланика, што је и предвиђено сваког последњег четвртка у месецу.

Премијер Србије Мирко Цветковић најавио да ће следеће недеље бити одобрена прва транша кредита Европске инвестиционе банке од 250 милиона евра за мала и средња предузећа у Србији, преко домаћих пословних банака.

"Зајмови за таква предузећа биће одобравани по веома повољним каматама, са роком отплате на седам година", рекао је Цветковић у Скупштини Србије, указујући да је један од главних проблема наше привреде недостатак повољних кредита.

Коментаришући локалне таксе које одређују општине и градови, Цветковић је апеловао да се прилагоде снази предузећа, додавши да је Влада донела и меру према којој ће сви који први пут запосле раднике без искуства, преполовити доприносе држави на одређени рок.

Цветковић је подсетио да је Влада данас Уредбом ограничила рок међусобних плаћања на 60 дана, што треба да помогне и развој малих и средњих предузећа у Србији.

Одговарајући на питање зашто није увела кризни порез на приходе страних банака, по узору на Француску и Немачку и неке друге земље, Цветковић је рекао да је банкарски сектор комплексан и да је немогуће оборити каматне стопе банака декретима, већ деловањем слободног тржишта, оцењујући да би та мера донела више штете, него користи.

"На висину каматних стопа банака утицала је референтна каматна стопа, која је била чак 14 одсто, услед високе инфлације, а са њеним смањањем и обезбеђењем стабилног курса, референта камата је у другој половини ове године почела да пада", објаснио је Цветковић.

Посланик Риза Халими упитао је да ли је у приватизацији неких предузећа на југу Србије, било случајева "прања новца", Цветковић је рекао да Министарство економије има обавезу да преиспита сваки спорни уговор у том процесу.

"Нажалост, било случајева да је купац на аукцији или тендеру рачунао само на имовину предузећа, без намере да покрене процес производње", додао је Цветковић.

Од опозиционих странака у сали су били присутни посланици СРС-а, као и ДСС-а који од прошле седмице не учествују у пленуму због тога што парламент није расправљао о ситуацији на Косову и Метохији.

У првом делу седнице, Скупштина Србије је расправљала о ратификацији споразума Србије и Словеније о изручењу и о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, као и потврђивању уговора Србије са Хрватском, Мађарском и Нигеријом у области одбране. 

Министарка правде Снежана Маловић рекла је да би споразуми Србије и Словеније о изручењу и правној помоћи требало да унапреде борбу против криминала и ефикасније процесуирање најтежих кривичних дела, попут организованог криминала.

Снежана Маловић је истакла да споразум Србије и Словеније о изручењу детаљно регулише форме изручења окривљених и осуђених, што ће створити обавезније облике сарадње две земље.

Министарка је навела случај Драгана Паравиње, окривљеног у Хрватској за тешко убиство, а поступци против њега се воде и у БиХ, док је Србија тражила изручење Паравиње.

"Такви случајеви указују на неопходност склапања уговора о изручењу са Словенијом и другим земљама, јер само тако дајемо шансу сарадњи правосудних органа и спречавамо могућност да починиоци избегавају кривично гоњење", рекла је Снежана Маловић.

Размена искуства о међународним мисијама 

Министарка правде је рекла да би споразуми о сарадњи Србије у области одбране са Хрватском, Мађарском и Нигеријом требало да унапреде сарадњу с тим земљама.

Сарадња Србије и Хрватске у области одбране је релативно интензивна и има простора за унапређење, навела је министарка правде, и истакла да је у порасту број активности у области војне сарадње.

Србија и Хрватска, како је навела, размењују искуства о међународним мисијама, трансформацији система одбране и сарађују у области телекомуникација.

"Споразум отвара могућност одржавања заједничких војних вежби", рекла је министарка Снежана Маловић.

На почетку седнице за посланичка питања, посланици опозиције су затражили одговоре о Косову.

Радикали су питали Владу шта предузима да се не би поновио сценарио од 27. септембра, када се догодио инцидент на прелазу Јариње, а ДСС да ли ће наредни избори бити одржани и на Косову.