Игманска иницијатива у Београду

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да је задовољан препоруком Европске комисије да се Србији да статус кандидата и да се преговори о чланству отворе чим се постигне напредак у решавању питања која су већ отворена у дијалогу с Приштином.

Тадић је, обраћајући се учесницима састанка Игманске иницијативе, истакао да преостала отворена питања у региону не смеју да буду злоупотребљена на начин који би угрозио процес евроинтеграција држава Западног Балкана.

Председник Србије истиче да је европска перспектива "била и остала суштински замајац стабилизације и развоја читавог региона" и да заједнички стратешки циљ може да буде остварен искључиво јачањем сарадње и дијалогом утемељеним на узајамном помирењу.

Осврћући се на улогу Србије у том процесу, Тадић је истакао да је протеклих година учињен огроман напредак на пољу регионалне сарадње, што је потврдила и Европска комисија у последњем извештају.

Европски комесар за проширење Штефан Филе поновио је да су регионална сарадња и добросуседски односи кључни елемент политике проширења ЕУ, а дијалог, помирење и суочавање са прошлошћу основа су напретка и постизања трајног мира.

Филе је истакао значај сарадње држава Западног Балкана са Хашким трибуналом кроз изручење бегунаца, посебно захваливши председнику Тадићу за напор који је уложио да се то поглавље затвори.

Компромис је добитак за све

Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да у решавању отворених питања у региону компромис не значи пораз нити победу, већ добитак за све и поручио да су земље региона одговорне да "не извозе кризу" суседима.

"Кроз јачање негативне реторике неки покушавају градити своју позицију, што је за мене морално и политички недопустиво. Мора заједнички напор томе учинити крај", изјавио је Јосиповић. 

Према његовим речима, Хрватска ће пружити сву техничку помоћ и подршку суседима. Јосоповић сматра да је важно бити оптимиста, али и имати поверење.

Председник Црне Горе Филип Вујановић оценио је да је регионална стабилност услов развоја сваке државе појединачно и укупног региона.

"Нестабилност било које државе у региону смањује стабилност читавог региона. Ако је регион као целина стабилан, постоје услови за успешне инвестиције, приватизације, успешну економију, а тиме и већи животни стандард грађана", истакао је Вујановић.

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић инсистирао је на решавању спорних питања у региону, али  и нагласио да нерешена питања не смеју бити на негативан начин коришћена на европском путу земаља региона.

"Владе наших држава морају интензивирати активности на решавању спорних питања, како билатералних, тако и мултилатералних. Наши међусобни односи на нивоу шефова држава су пример како би требала изгледати регионална сарадња. То је зато што делимо заједничку визију Западног Балкана као дела ЕУ", истакао је Комшић.

Чланство у ЕУ гарант мира

Председници Србије, Хрватске, Црне Горе и председавајући Председништва БиХ потписали су заједничку изјаву у којој позивају Европску унију да, упркос кризи, "не испусти из вида важност процеса проширења", као инструмента за стабилизацију мира.

У документу се наводи да је перспектива чланства у Европској унији покретач и гарант мира и стабилности у региону и посредник све бољих међусобних односа.  

"Изражавамо задовољство чињеницом да је Хрватска успешно окончала приступне преговоре и да је пред потписивањем приступног уговора, да Србија до краја године добије статус кандидата и датум почетка преговора, Црна Гора датум почетка преговора о приступању ЕУ, а БиХ преда апликацију за статус кандидата ЕУ до краја године", пише у изјави.

У изјави се наводи да су државе чврсто опредељене да отворена питања решавају дијалогом, као и да свака земља треба да делује тако да помогне другима за приступање ЕУ.

Истакнут је и значај блиске сарадње правосуђа земаља региона, не само у прогону и кажњавању ратних злочина, него и свих облика организованог криминала, као и активне улоге цивилног друштва и партиципативне демократије у циљу сузбијања корупције.

"Заједнички позивамо ЕУ и све њене чланице да, упркос изазовима кризе, не испусте из вида важност процеса проширења као инструмента у стабилизацији мира међу земљама и народима у нашем региону, али и као најефикаснијег инструмента у унутрашњој изградњи демократских система и правног поретка у свакој од наших земаља", закључује се у заједничкој изјави под називом "Партнерство за европску будућност региона".

Скандинавизација, а не балканизација

Игманска иницијатива позвала је на брже и ефикасније решавање отворених питања у региону и заузела се за скандинавизацију Балкана, јер је било доста "балканизације Балкана".

Копредседник из Хрватске Зоран Пусић рекао је да би балкански народи требало да науче нешто како се несреће не би понављале.

"Ми Балканци познати смо понављачи и политички појам Балкан постао је нешто што би пристојне земље требало да избегавају", рекао је Пусић и додао да приближавање ЕУ није бекство са Балкана и од суседа, као што то мисле неки политичари у Хрватској.

Копредседник Иницијативе из Србије Александар Попов рекао је да су границе, избеглице, ратни злочини, сукцесија и имовинска питања најважнија отворена питања међу земљама потписницама Дејтонског споразума које треба да помажу једна другој и избегавају злоупотребу међусобних односа у политичке сврхе током предизборних кампања.

Копредседник Игманске иницијативе из БиХ Вехид Шехић рекао је да није било снаге да се на објективан начин санкционишу одговорни за ратне злочине и да ће Иницијатива учинити све да створи другачији амбијент у региону.

Шехић је додао да жали због тога што и БиХ данас не може да подели задовољство са другим земљама због њиховог напретка ка ЕУ.

Копредсендик из Црне Горе Бранко Луковац рекао је да ставови Европске комисије отварају простор и наду да се балканске земље још више приближе Европи, ако то буду умеле, хтеле и смеле.