Закон о реституцији није споран

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да Европска комисија сматра да доношењем Закона о реституцији мањине у Србији нису дискриминисане.

Дежер је истакао да је Закон о реституцији проучила правна служба у Бриселу и да га Комисија не сматра "дискриминаторским у правцу неке одређене групе".

"Врло је важно да закон о рехабилитацији донесе очекиване резултате у том смислу. Ми ћемо активно пратити примену закона", додао је Дежер и подсетио да се на закон о реституцији чекало више од десет година.

Према његовим речима "много тога ће зависити" од примене закона о рехабилитацији.

Дежер је рекао да грађани, у случају да се јави проблем дискриминације у вези са реституцијом, треба да се, у складу са процедуром, обрате властима, а затим, ако то не донесе резултате, Уставном суду.

Шеф Делегације ЕУ у Србији подсетио је да у ЕУ не постоји прописани обавезни модел реституције, већ да се различита решења примењују у различитим чланицама, попут замене имовине у Словенији.

"Како ће закон изгледати, мора бити прилагођено локалним околностима и контексту", рекао је Дежер.

Европски комесар за проширење Штефан Филе је, упитан за мишљење о Закону о реституцији, одговорио да је Комисија у контакту са мађарским властима и да заједно разматрају питање са правног становишта.

Филе је оценио да постоји потреба да се тај закон примењује на транспарентан начин и без дискриминације и да ће Комисија пратити његову примену.

Према Закону о враћању одузете имовине, предмет реституције у Србији биће имовина која је одузета "револуционарним законима" после 9. марта 1945. године, а право на повраћај имовине неће имати припадници окупационих снага.

То законско решење је критиковао Савез војвођанских Мађара, јер сматра да се њиме потврђује принцип колективне одговорности за дешавања током Другог светског рата, а забинутост је изразила и влада у Будимпешти.