Затворени путеви метохијског вина

Узгајање грожђа и производња вина и ракије представљају традицију на Косову и Метохији, нарочито у Ораховцу.

Вино у тој општини није престајало да се производи ни за време сукоба ни после њих. Међутим, произвођачи не знају коме да га продају, односно како да га транспортују из Покрајине.

Миодраг Галић производи вино и ракију 38 година. Радио је претходно у Орвину, у Ораховцу. У тој општини је 50 одсто свих винограда на Косову.

Галић каже да сам гаји 5.000 чокота и додаје да је и за време рата радио да му не би пропао виноград јер је, како каже, за подизање само једног хектара винограда потребно 30.000 евра.

Прошла година је била међу најроднијим, од како се Миодраг бави виноградараством. На једном хектару убрао је 18 тона грожђа и прерадио у вино и ракију.

Виноградарство је у Ораховцу и читавом делу Метохије и традиција и бизнис. У Великој Хочи братство манастира Високи Дечани има већи подрум вина. Имају и свој бренд.

"Стратешки производ је црвено вино, које је врхунско. Поред тога правимо лозову ракију и евентуално мало белог вина", каже монах Марко.

Овогодишњи род грожђа је слабији. Мраз је сасекао винову лозу када је кренула да рађа. Али није то највећи проблем виноградара у Ораховцу.

Миодраг Галић каже да је много већи проблем како да извезу вино које произведу, а и монаси имају сличан проблем.

"Не знам ко још може озбиљније да извози са Косова у остатак Србије. Раније смо извозили преко севера Косова, али је то сада немогуће, али вино кад одстоји биће још боље", рекао је монах Марко.

Вино из Ораховца продају највише у Београду. Пре рата производња вина је била организованија, а тиме и продаја. Из Ораховца се пре 20 година извозило 40 милиона литара вина годишње и то највише на немачко тржиште.