"Новајлије" у борби за цензус

Новоосноване странке самоуверено тврде да ће своје циљеве остварити институционално. У стицању парламентарног статуса рачунају на помоћ оригиналних програма, али и успомена из прошлости.

Захарије Трнавчевић из Богате Србије каже да је циљ да у Србији постоје две сетве, две жетве – да Србија постане зелена башта Европе.

Јосип Броз из Комунистичке партије циљеве види нешто другачије. "Ми не морамо ништа да измишљамо, само да применимо оно што је најбоље у свету, као што је Швајцарска, са осам министарстава и шест милиона становника или Кина као комунстичка земља и најбоља економска сила. Само то применити", говорио је Броз.

Небојша Лековић из Социјалдемократсог савеза каже да та опција има конкретну идеју – да "Телеком" дају ПИО фонду и тако освоје пет одсто гласова.

Аналитичари упозоравају да пет одсто уопште није мало и да су нове странке само у ретким ситуацијама успевале да одмах по изласку на изборе стекну парламентарни статус.

"У Србији није лако прећи цензус, нарочито у ситуацији када су карте већ подељене, пре свега између две највеће партије. Ту чак ни партијама које дуже постоје на политичкој сцени није гарантован парламентарни статус", истиче Марко Благојевић из "Цесида".

Благојевић истиче да 200.000 гласова, колико је потребно за улазак у парламент, нија лако освојити у Србији.

На савет аналитичара да нове странке могу нечему да се надају само као део шире коалиције, лидери нових партија одговарају афирмативним подацима које добијају из својих анкета, али и тезом да им није било лако ни странку да оснују, па су успели.

Небојша Лековић каже да је направити странку немогућа мисија. Странка је, каже он, скупа играчка.

Ако је странка скупа играчка, онда учешће на изборима може да буде још скупља игра. Кампања је некад можда била и прилика за јефтину личну и страначку промоцију. Сада ће та реклама морати да се плати.

Нови Закон о финансирању предвиђа да све странке морају да положе депозит, који им, ако не пређу цензус, неће бити враћен.