Није било трговине око Шекса

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оштро је демантовао изјаву некадашње хрватске министарке правде Весне Шкаре Ожболт да је Србија 2005. покушала трговину оптужницом против Владимира Шекса.

Љајић је Танјугу рекао да је изјава Ожболтове дата у тамошњој предизборној кампањи, која је, како је рекао, увек згодна прилика за убирање политичких поена. Љајић је упитао зашто је Шкаре Ожболт о томе ћутала шест година.

Бивша хрватска министарка правде изјавила је да је Србија преко Љајића још 2005. године покушала политичку трговину оптужницом против Владимира Шекса, захтевајући пуштање неколико правоснажних осуђеника на казне од 15 до 25 година који су били у затвору у Лепоглави.

Шкаре Ожболт је за ХРТ рекла да је Љајић у њеном кабинету у Загребу нудио кутије с документацијом ЈНА које су садржале информације о Шексу у замену за пуштање и пребацивање у Србију неколико особа правоснажно осуђених у Хрватској за ратне злочине, који су казне од 15 до 25 година служили у затвору у Лепоглави.

Бивша хрватска министарка каже да на то није пристала, али је о свему обавестила Шекса и тадашњег премијера Иву Санадера.

Расим Љајић, међутим, истиче да је суштина потпуно другачија.

"Ми смо Хрватској отворено рекли да имамо документацију ЈНА и понудили смо им, у оквиру међународне правне сарадње у процесуирању ратних злочина, да уколико постоји њихова спремност, на основу те документације и доказа које Србија има, спроведу истрагу", рекао је Љајић.

Према речима Љајића, логична последица је да се у склопу те сарадње добије тајни списак преко две хиљаде оптужених Срба, избеглих и прогнаних, јер би то поспешило укупну нормализацију односа двеју земаља.

"У склопу целе приче, пошто је тема била и Срби у затвору у Лепоглави, ми смо тражили да се, независно од те документације, настави трансфер осуђених лица. О томе је и раније било речи, а прва група осуђеника је већ била пуштена, након што је Србија Хрватској доставила земљишне и матичне књиге из општине Глина које су до тада биле у приватном поседу", прецизирао је Љајић.

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом истакао је да је Ожболтова тада с великом пажњом саслушала све предлоге и оценила их веома интересантним, па је предложила да пита тадашњег премијера Иву Сандера шта да ради. После разговора са Санадером, рекла је да Хрватска није заинтересована, наводи Љајић.

Љајић истиче да је прича лансирана у тренутку предизборне кампање када се, како наводи, медијски простор добија за прикупљање политичких поена на основу оптужби Србије.

Веће за ратне злочине београдског суда послалао је недавно Хрватској оптужницу у којој се око четрдесет особа терети за ратне злочине и геноцид над српским становништвом на подручју Вуковара 1991. године.