Скупштина о јавној својини

Посланици Скупштине Србије завршили су начелну расправу о Предлогу закона о јавној својини. Скупштинска дебата о том закону, који се сматра једним од кључних за кандидатуру Србије за чланство у ЕУ, наговестила је да ће већина за његово усвајање бити обезбеђена.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић истакао је, у обраћању посланицима, да је Закон о јавној својини је снажна полуга за реформу јавног сектора и рационалнију употребу имовине указујући, као да је тај Закон кључан за спровођење децентрализације.

Ђелић је, представљајући Предлог закона о јавној својини, навео да тај пропис утврђује три нивоа власника јавне својине: државу, покрајину и локалне самоуправе. Државни путеви првог реда и ауто-путеви биће у својини Републике, а локална самоуправа биће надлежна да одржава улице, тргове, паркове и општинске путеве, и биће њихов власник, рекао је Ђелић.

"Амандманима које је утврдила Влада Србије прецизирано да ће у својини покрајине бити путеви другог реда, тј. путеви који спајају градове између два округа унутар покрајине", додао је Ђелић.

Потпредседник Владе је истакао да је Законом јасно је одређено шта су природна богатства и општа добра која се не могу отуђити, али ће моћи да се добију на коришћење или концесију.

Ђелић је најавио и да ће ове године бити усвојени и Законик о својини, Закон о концесијама и јавно-приватном парнерству, и измене Закона о јавним набавкама чиме ће се у потпуности уредити питање својине унутар државе.

Закон значајан за кандидатуру

Савез војвођанских Мађара не одустаје од захтева да део железничке инфраструктуре на територији Војводине припадне покрајини. Посланик СВМ-а Балинт Пастор поновио је да ће та странка подржати предложена законска решења уколико буду прихваћени амандмани те странке.

"Ми се слажемо да оно што треба да буде својина државе треба то да буде, али сматрамо да овај закон треба да омогући децентрализацију у већој мери. Надам се да ћемо ових дана имати подршку и ЛСВ-а и УРС-а за то", рекао је Пастор током скупштинске расправе.

Лига социјалдемократа Војводине је незадовољна предложеним законом пошто управљање великим јавним системима и железничком мрежом неће бити пренето на покрајину, а подршку закону условљава прихватањем њених амандмана.

СПС-ЈС и ПУПС најавили су да ће подржати предложени Закон о јавној својини. Посланик СПС-а Зоран Касаловић је рекао да предложена решења побољшавају функционалност државе и органа власти, обезбеђују потребан и примерен степен децентрализације, који повећава потенцијал и могућности Војводине и локалне самоуправе.

Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић изјавио је да ће та странка подржати предложени Закон о јавној својини, али пре свега зато што је његово доношење значајно за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

УРС је, такође, најавио подршку Предлогу закона, јер је, како кажу, текст значајно унапређен у односу на предлог од пре месец дана, али очекује усвајање амандмана који се односи на то да и градске општине имају својину, а не да им она буде опредељивана на основу статута Града.

Посланица СРС-а Гордана Поп-Лазић најавила је да та странка неће подржати предложени Закон, за који је оценила да води ка даљем распадању Србије и одвајању Војводине. Тим предлогом закона враћа се на стање из Устава из 1974. године, где је постојала ужа Србија, тако да се може очекивати да се држава поново распадне, истакла је Поп-Лазић.

Нова Србија сматра да је "давање огромне имовине Војводини" у циљу опстанка владе, а посланик ДСС-а Радојко Обрадовић наводи да држава и Дирекција за имовину немају попис имовине, па тако и није познато чиме све република Србија располаже.

Посланичка питања

На почетку данашње седнице посланици су постављали питања представницима власти. Главна тема посланичких питања била је актуелна ситуација на Косову.

Шеф посланичке групе СРС-а Драган Тодоровић затражио је од Владе да предочи шта је то тачно договорио преговарачки тим Београда са представницима косовских Албанаца у Бриселу и шта ће држава урадити у наредном периоду у вези са ситуацијом на северу Косова.

Посланик ДСС-а Жељко Томић оценио је да актуелна власт у Србији не може да води политику о Косову, као и да је постала "трећа страна", поред Кфора и Еулекса, због чега је потребно "ресетовање" такве политике и ангажовање УН.

Посланик Партије за демократско деловање Риза Халими оценио је да изјава министра Ивице Дачића да би Србија, као реципрочну меру, могла да блокира прелазе између Косова и Србије које Албанци највише користе уколико, ситуација на Јарињу и Брњаку потраје, представља опасну намеру која би могла да дестабилизује ситуацију на том подручју.

Посланика Либерално демократске партије ЛДП-а Бојана Ђурића занимало је када ће на дневни ред парламента доћи Предлог ребаланса буџета за 2011. годину, пошто је у порески систем враћен север Косова.