Скупштина о железници

После једномесечне паузе, расправом о Предлогу закона о железници почело је ванредно заседање Скупштине Србије. У Парламент су, из Владе, стигли и предлози закона о реституцији и јавној својини, о којима ће се расправљати крајем месеца.

"Усвајање закона о железницама омогућиће повећање конкуренције у тој области и побољшање квалитета железничких услуга", рекао је министар инфраструктуре и енергетике Милутин Мркоњић.

Представљајући посланицима Скупштине тај акт, Мркоњић је рекао да је његово доношење потребно ради усклађивања са новим пакетом директива Европске уније.

Основни циљеви закона, према његовим речима, јесу побољшање ефикасности железничког система, стимулисање његовог развоја, као и његово интегрисање у железнички систем ЕУ.

Мркоњић је напоменуо да је значајна новина коју предложени закон доноси увођење Националног програма железничке инфраструктуре који, на предлог Владе Србије, доноси Скупштина и представља плански акт од националног значаја у области железнице.

Предложени закон даје већа овлашћења Дирекцији за железнице, која ће убудуће моћи да доноси подзаконске прописе који су неопходни за безбедно и несметано обављање железничког саобраћаја.

Мркоњић је подсетио да је актуелни Закон о железницама донет 2005. године, те да је у току његове примене установљено да је неопходно донети нови закон како би ефикасније био обављан железнички саобраћај.

Амандмани СВМ-а и ЛСВ-а

И док владајућа већина позива на усвајање закона, како Србију не би заобишао промет људи и робе на Коридору 10, опозиција га критикује да је нереалан.

Шеф посланичког клуба мањина Балинт Пастор рекао је да ће Савез војвођанских Мађара подржати закон само уколико буду усвојени њихови амандмани, а који се односе на то да део железничке инфрастурктуре буде у својини Војводине.

Пастор је одбацио тврдње да железнице морају да буду у власништву државе и као пример навео да је 1924. године, од 1.700 километара пруге у Војводини, у власништву државе било свега 382 километра.

"Прва пруга у Србији повезивала је Суботицу и Сомбор, изграђена је 1896. године, само 29 година после почетка железничког саобраћаја у Енглеској", навео је Пастор.

Лига социјалдемократа Војводине поднела је амандмане, којим тражи да се законом признају оснивачка управљачка и власничка права Војводини над делом железнице који се налази на њеној територији и који је финансиран средствима те Покрајине.

Одржавање седнице предложила је Влада Србије која је затражила да прва тачка дневног реда буде Предлог закона о железницама.

У сенци заседања много се више причало о одлуци Уставног суда да нису могуће дупле функције када је реч о сукобу интереса. За сада се једино посланик социјалиста Душан Бајатовић изјаснио да ће се одрећи посланичке клупе зарад функције директора у "Србијагасу".

"Ја сам започео превише послова у 'Србијагасу' да бих се определио за нешто друго, претпостављам да ће и друге колеге такође имати прилику да се определе", рекао је Бајатовић.

Посланица Демократке странке Нада Колунџија рекла је да та странка нема ниједан захтев агенције, али да ће тражити мишљење од агенције да ли је било ко од посланика ДС-а који обавља још неку функцију у сукобу интереса.

Кворум за рад владајућој већини, симболично је, како каже, дао бошњачки посланик Есад Џуџевић, иако од јула, када су избушене гуме на његовом аутомобилу, бојкотује рад Парламента.

Каже да неће гласати за Владине предлоге док не почну да се остварују права бошњачке националне мањине у Србији, о чему је обавестио и омбудсмана.

Скупштина ће 11. ванредну седницу наставити сутра у 10 часова расправом о Предлогу закона о патентима.

За понедељак, 12. септембар, сазвана је и наредна седница парламента, на чијем су дневном реду и предложени закони о кривичном и о парничном поступку, као и Предлог закона о рехабилитацији.