(Пред)изборна деполитизација

Иако је Влада Србије пре скоро два месеца одлучила да се директори јавних предузећа убудуће бирају на конкурсу, то се још није десило.

Из Владе најављују да ће конкурси у 90 одсто предузећа бити расписани после избора, када буду истицали мандати садашњим руководствима.

У међувремену, отворена је полемика о томе треба ли укинути управне одборе у јавним предузећима. Питање је, међутим, да ли би то решило проблем злоупотреба тих предузећа у политичке сврхе или је решење, како тврде поједини економисти, у још радикалнијим потезима.

Јавна предузећа третирају се као постизборни плен, сматра већина аналитичара. Милан Ћулибрк, тако, пита ко је спречавао ову, и све претходне Владе да у управне одборе тих предузећа постављају професионалце.

"Имали смо у управним одборима НИС-а и ЕПС-а људе који појма нису имали која је основна делатност тих предузећа. То је до сада било као да дате кози да чува купус. Партије су постављале директоре и чланове управних одбора да их контролишу", каже Ћулибрк.

Укидањем управних одбора, који би били замењени тимом директора и надзорним одборима, променила би се само форма, док би суштина остала иста, каже Ћулибрк. Он сматра да држава никада није била добар власник и да је једино решење приватизација већине тих предузећа.

"Најбољи пример је НИС, који је, када је био државо предузеће био губиташ, а у првој години након приватизације остварио је добитак. Врло једноставно, пресечени су сви канали преко којих се преливао новац из државног предузећа у приватне џепове", каже Ћулибрк.

Законска одговорност управних одбора

Економиски новинар Ружа Ћирковић, међутим, каже да држава треба да задржи власништво посебно код тзв. природних монопола. За њу није спорно ни да партије постављају чланове управних одбора.

"Држава која лоше управља предузећима лоше управља државом и то је принципијелна слабост коју треба лечити", каже Ћирковићева.

Она сматра да законом треба утврдити одговорност управних одбора коју управљају јавном својином, а да директори треба да се бирају на конкурсу.

Аналитичари подсећају да у Србији нико још није одговарао пошто је упропастио неко јавно предузеће.

У прилог тези да је реформа јавног сектора неопходна, еконимисти углавном износе податак да од 590 јавних предузећа у Србији чак 570 послује са губицима који укупно износе неколико милијарди евра годишње.

Проблем је, кажу, што се политичари департизације јавних предузећа сете само уочи избора док је након избора изненада заборављају.