Захлађење због "Олује"

Циљ свих земаља региона је Европска унија. Иако је свима јасно да ће у Евопу лакше заједно, у последње време односи се урушавају, а "случај Дивјак" и "олујни говор" премијерке Хрватске Јадранке Косор покушавају да поремете односе.

Поставља се питање колики је рок трајања срдачног поздрава политичара и да ли отопљавање односа бивших југословенских република траје само до избијања првог озбиљног проблема или обележавања неке годишњице страдања?

Кључ за регион су односи Србије и Хрватске, а они, тврде стручњаци, имају свој календар. Периоде плиме и осеке.

Владимир Тодорић из Центра за нову политику каже да у августу увек долази до захлађења односа Срба и Хрвата због обележавања годишњице "Олује".

"И Срби и Хрвати никада неће имати исто тумачење тих догађаја нарочито у ситуацији када нема лепих економских вести. Политичари и са једне и са друге стране користе националну реторику која треба да окупира бираче", навео је Тодорић.

Политички аналитичар Жарко Пуховски рекао је да се односи ове године додатно заоштравају, чињеницом да Јадранка Косор ускоро одлази на Косово па ће се осека продужити.

"Међутим, моје уверење је да она неће битно утицати на односе, поготову од кад је Јосиповић ступио на дужност односи су изразито добри", истакао је Пуховски.

Ипак, недавна одлука Уставног суда Хрватске на основу које Срби више немају три гарантована места у Сабору, додатно погоршава положај већ оптерећен недовољним правима повратника и питањем несталих.

Чести сусрети, слаби резултати

Време је да се са симболике пређе на конкретну сарадњу, сматра Жарко Пуховски. Исти савет властима упућују и из Црне Горе. У тој земљи, подсећају, хиљаде грађана нема држављанство.

Новинар подгоричких "Вијести" Неђељко Рудовић каже да они који би требало да се тиме баве то не раде, него се искључиво баве упозоравањем и претњама и стварањем неке фаме о угрожености Црне Горе од Србије.

"Није до краја нетачно да Србија нема аспирацију према Црној Гори, али није ни оно што тврде наши политичари да је Црна Гора угрожена", напоменуо је Рудовић.

Председник Напредног клуба Чедомир Антић сматра да Србија није од проглашења независности показала никакве аспирација према Црној Гори и није тражила ништа од онога што не уживају други званични народи у Црној Гори.

Регионални односи највише похвала добијају у првој половини године. И поред многобројних сусрета, који су поздравили званичници из света, резултати су слабо видљиви.

Поставља се питање да ли је на листи порука помирења, и Тадићев и Јосиповићев заједнички одлазак у Вуковар и Паулин двор пречица до Брисела.

"Европска шаргарепа" поправља односе

Антић је рекао да у тренутку када изгледа да ћемо направити корак ка ЕУ и босански и хрватски и српски политичари се праве да не постоје проблеми, oни тада излазе са тезом да ћемо да правимо заједничку пругу Словенија-Хрватска-Србија, а у тренутку када тог проблема нема онда се отварају тешкоће које постоје.

Владимир Тодорић из Центра за нову политику каже да су регионални односи у сталном тренду поправљања искључиво због те "европске шаргарепе" која, како улази криза у ЕУ и њено проширење тако ће криза придруживања условити кризу односа региона.

Однос према Косову и Метохији знатно утиче на односе у региону али, поручују саговорници, не треба заборавити да, баш као и Београд и све друге престонице трпе међународне притиске.

Најбољи положај Срби имају у Румунији, а смањују се и тензије око питања цркве у Македонији. Ипак, 20-годишње нерешавање неких проблема региона потврђује да се на многе још не гледа рационално, већ кроз националне углове, а они су разлилчити.