Фиоке пуне закона

За последње три године Србија је усвојила 663 закона и готово 200 других аката, али брзина писања и доношења прописа који су пресудни за функционисање државе и друштва, није на завидном нивоу.

Тако се годинама чека на неке системске законе, док су у скупштинској процедури многи прописи који никада неће стићи пред посланике.

Све од сидра до једра, прописује Закон о поморској пловидби који ће Србија, иако нема море, добити. У Влади објашњавају да је наша земља, после разлаза са Црном Гором, наследник свих одлука које се тичу пловидбе и да је зато дужна да поштује 24 директиве Европске уније у тој области.

Помоћник министра за инфраструктуру и енергетику Павле Галић каже да Србија нема поморске бродове, али да није искључена могућност да ће неко од људи да купи одређени поморски брод или евентулно да купи одређену флоту.

Галић је навео да се тај закон урађен по моделу европских земаља које немају море, Мађарској, Швајцарској и Аустрији, Луксембургу и Шведској.

Регулисаћемо пловидбу морем, али још нисмо донели системске законе, попут оних о реституцији и јавној својини. Ако занемаримо то што без политичке воље нема ни многих закона, проблем Србије јесте и то што у правном систему не постоји категорија системских закона о главним друштвенима питањима.

Уредник часописа Изазови европских интеграција Никола Јовановић каже да не постоји приоритет приликом израде политичке агенде и слања закона Влади и Скупштини, због чега је  битно разграничити законе којима се решавају кључна питања од осталих и првим дати вишу правну снагу и назвати их још у Уставу системским законима.

Прописи заборављени и од предлагача

Да апсурд буде већи, на неке од око 250 прописа, који су званично у скупштинској процедури, одавно су заборавили и сами предлагачи, а нико у парламенту нема овлашћење да их повуче. Најстарији закон на спорној листи, још пре шест година проследио је војвођански парламент.

Секретар Скупштине Вељко Одаловић каже да измене и допуне закона о враћању пашњака селима који је поднет 2. јуна 2005. године још није разматран.

"Имамо одређене сагласности из 2006. године, а тичу се неких органа и тела који више и не постоје, али су код нас и ми не можемо да их избришемо из процедуре", рекао је Одаловић, који је решио да напише писма предлагачима да се изјасне шта да се ради са тим прописима.

"Указаћемо им на апсурдност неких аката, али и на то да будемо рационални да усвојимо оно што треба, а да они, ако су спремни, сами повуку неке законе, јер би то било корисно", рекао је Одаловић.

Ако би се баш терао мак на конац, кажу у Скупштини, на некој од пленарних седница могао би, примера ради, да се нађе и предлог радикала за разрешење Божидара Делића са места потпредседника Скупштине.

То је акт из времена кад је странка била љута на њега због преласка у напредњаке, он се у међувремену покајао и вратио у њихове редове.