Криза на Косову утиче на пут ка ЕУ

Европска унија задовољна је споразумом за север Косова и Метохије и очекује да га Београд и Приштина спроведу у дело у најкраћем могућем року.

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић оцењује да су догађања на северу Покрајине, од значаја не само за мишљење Комисије, него и за стварање укупног расположења у земљама чланицама Уније, које ће бити значајно крајем године, када буде доношена коначна одлука о кандидатури.

Делевићева каже да је Европска комисија тело које је обавезно да буде статусно неутрално, пошто унутар ЕУ нема сагласности о томе да ли је Косово држава или није држава, али да Комисија прати оно о чему унутар Европске уније постоји јака сагласност, а то је учествовање у регионалној сарадњи, напредак свих земаља и читавог региона ка европским интеграцијама.

"У том смислу, и у мишљењу као и раније у извештајима о напретку појавиће се оцене које дају став Комисије у вези са оним о чему постоји сагласност унутар ЕУ, а то је учешће у регионалној сарадњи и начин интеракције са свим деловима региона", каже Делевићева.

На питање на који начин би догађаји на северу Косова и Метохије могли да утичу на мишљење Европске комисије, Делевићева одговара да тренутна ситуација не утиче само на мишљење које пише Комисија, већ утиче и на стварање политичке климе унутар земаља чланица.

"Често смо говорили да је важно да мишљење буде добро, али и да политичка клима буде таква да то мишљење може да се капитализује. Тако да говоримо и о потреби да мишљење буде добро, да оно региструје напредак у оним областима о којима у ЕУ постоји сагласност, али и да политичка клима буде таква да глас за напредак Београда свака земља чланица доживљава као нешто неспорно", истиче Делевићева.

Услови из Акционог плана

Оно што ће сигурно утицати на то мишљење јесу услови записани у Акционом плану. Неки од важних закона још нису усвојени, већ су остављени за септембар.

Делевићева каже да је остало неколико закона, два врло битна - Закон о повраћају имовине и обештећењу и Закон о јавној својини, који утичу како на корпус имовинских права са становишта људских права, тако и на питање безбедности инвеститора и разјашњења имовинске ситуације у Србији.

"У договору са Комисијом, а и у светлу чињенице да се оба закона баве имовинским питањима, договор је да се они директно поднесу Влади како не би један био у супротности са другим и да онда буду упућени у Скупштину", објашњава Делевићева.

Директорка Канцеларије за европске интеграције верује да ће се то догодити током септембра и да ће то бити текстови о којима ће се претходно разговарати у јавности и да ће то бити текстови које ће Европска комисија већ пре тога видети.

Делевићева очекује да ће то што су закони упућени Влади на разматрање већ бити један значајан плус, а да 12. октобар неће бити одсецање, већ само тренутак до када ће Комисија проценити неке процесе.

"На основу мишљења Комисије, земље чланице ће се изјашњавати у децембру, а свакако да ће се оне питати да ли је оно што је усвојено на Влади до тада усвојено у Скупштини и какав је уопште наставак и других реформских процеса које је Комисија оцењиваља до 12. октобра", закључује Делевићева.