Закон о својини болно питање

Усвајање закона о јавној својини је болно политичко питање и представља наставак активности које су започете доношењем Устава Србије, Статута и Закона о надлежностима Војводине, сматра заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш.

Костреш, који је на челу радне групе за израду тог закона, рекао је да се не могу чекати идеални услови да би се такав закон усвојио и нагласио да је веома важно да постоји политичка сагласност, али и свест о томе шта се њиме жели постићи.

Уколико би се радило на силу и без сагласности, Костреш оцењује да би то постало питање које би врло брзо изазвало сукобе.

Критике на свој рачун, које је недавно чуо због одлуке да "прескочи" радну групу и консултације обавља са политичким странкама, као и мишљења да би због тога могао да буде смењен, Костреш не спори, али верује да и даље има поверење председника владе за оно што ради.

Костреш је прецизирао да му је управо Цветковић дао јасан задатак и да то што му и даље указује поверење говори у прилог чињеници да је задовољан послом који је обавио.

Одлуку да разговоре о предлогу закона пребаци на политички терен образложио је тиме што на састаницима са политичким странкама његове колеге из радне групе нису биле позиване, што му је указивало да немају поверење сопствених странака да о томе разговарају.

"Могу да им се извиним зато што сам то рекао, али то је, у суштини, тачно, јер њихове странке, на унутарстраначким разговорима, никада нису послале њих да усаглашавају тај закон. То сам видео од првог дана, када је била сазвана прва, па онда и друга седница комисије", рекао је Костреш.

Костреш је, међутим, нагласио да радна група има смисла, јер су њени чланови врло стручни и квалитетни и када се тај закон политички заврши, они ће га прегледати и извршити одређену правно-техничку редакцију.

Једна спорна тачка

Говорећи о спорним тачкама у радној верзији предлога закона о јавној својини, Костреш је прецизирао да је остала само једна - дефинисање јавне својине Војводине над великим системима.

Иако тврди да је био оптимиста, пошто се од 25 спорних питања стигло до само једног, Костреш је упозорио да је то питање које је у Србији још увек болна тачка и тема око које се не слажу ни партије владајуће коалиције.

Не постоји јасан однос опозиције према том питању, а у неким странкама, унутар њих самих, постоје различите идеје колико аутономије треба да има Војводина и којом јавном својином треба да располаже, истакао је Костреш.

"Имамо врло унитарну и врло централизовану државу, са друге стране многе који се залажу за децентрализацију и регионализацију. Суштински, у Србији не постоји договор унутар друштва, политичких странака... о томе како треба држава да изгледа. Да ли је Србија унитарна држава, децентрализована и регионализована и до које мере и које су то надлежности којима одређени региони требају да располажу", рекао је Костреш.

Костреш је рекао да су тренутно Војводина и град Београд по европским стандардима региони, а да постоји и идеја да Шумадија или југоисточна Србија, са седиштем у Нишу, такође то постану.

"Без јасне сагласности у вези са тим како треба да изгледа Србија, скупштина доноси законе који би требало функционално да уреде оно што политички и суштински још увек није договорено", истиче Костреш.

"На чело ове радне групе сам постављен зато што закон мора бити политички усаглашен. На моју велику жалост, то неће бити онако како ја желим или како жели странка којој припадам, али нећемо дозволити ни да буде тако да Војводини баш ништа не припадне и да јој не буде враћен макар део имовине на коју има право", закључио је Костреш.