Јавно о јавној својини

Закон о јавној својини, један од системских закона који би могао битно да промени начин функционисања Србије, годинама се помиње, али коначна верзија никако да стигне пред посланике.

Притиснута роковима евроинтеграција, радна група Владе Србије састала се неколико пута, али још се договара по ком принципу ће се делити имовина - по територијалном, финансијском, или неком другом.

То, међутим, није и једино о чему унутар радне групе нема сагласности. Која година ће бити пресек за враћање имовине локалним самоуправама и Војводини, колико она вреди, да ли ће имовина припасти ономе ко је користи или оном чија је била? То су само неке од недоумица у изради закона о јавној својини.

Лига социјалдемората Војводине тражи за северну покрајину све што је пре 23 године прешло у својину Републике.

Бојан Костреш из ЛСВ-а каже да је основни захтев кад је у питању имовина Војводине да јој се врати сва она имовина којом је располагала пре, како каже, Милошевићевог пуча 1988. године.

"То подразумева железнице, путеве, Лутрију Војводине, Телеком - значи све оне системе и сву ону јавну имовину која Војводини треба да се врати. То подразумева пословне просторе, зграде, материјална средства, пољопривредно земљиште, грађевинско земљиште", навео је Костреш.

СПС: Децентрализација на штету Републике

Против је СПС, јер то виде као децентрализацију на штету Републике. Залажу се да природна богатства и сировине буду власништво државе, добра од општег интереса у општој упротреби, а расподела новца и хартија од вредности да се пропише посебним законима.

Лидер СПС-а Ивица Дачић истиче да та странка нема ништа против да се локалним срединама врате одређени облици својине и тиме би требало да буде обухваћена и Војводина.

"Постоје реалне приче и постоје бајке. Војводина треба да има ни мање ни више од онога што је обухваћено Статутом Војводине", истакао је Дачић.

Свесни тежине и значаја доношења закона о јавној својини, у Влади су одлучили да га не шаљу на усвајање по хитном поступку, већ да претходно прође јавну расправу.

Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић каже да је закон веома осетљив, јер треба водити рачуна о интересима државе, али и о интересима органа на које се преноси право власништва и располагања јавном својином, то јест на Војводину и на локалну самоуправу.

"Сматрамо да један овакав системски закон, који ће донети велике промене кад је у питању имовина, мора да прође широку јавну расправу, како би у парламенту имао велику већину за усвајање, јер ће то помоћи у његовом спровођењу", нагласио је Радосављевић.

Оставштина и наследници

Републичка дирекција за имовину упозорава на могућу тачку спотицања - Србија никад није пописала шта има.

Обавезу да пријаве имовину, локалне самоуправе су одувек заобилазиле, јер им је стално обећавано да ће им бити враћена, кажу у Дирекцији.

"Плашим се да ћемо доћи у ситуацију да донесемо оставинско решење где ћемо имати наследнике, али нећемо имати шта је оставшина. Било би целисходно прво евидентирати целу имовину, па видети шта коме припада", наводи Србољуб Панић из Републичке дирекције за имовину.

Према његовим речима, може се догодити замка - да донесемо закон, а да на основу тог закона нико неће бити сигуран шта је његово.

Закон о јавној својини, уз закон о реституцији са којим је у директној вези, међу најважнијима су у Акционом плану Владе, за стицање статуса кандидата за чланство у Европској унији. Радне групе имаће и заједничке састанке, да би текстови били усаглашени до лета, а у септембру спремни за усвајање.