Допринос парламента евроинтеграцији

Скупштина Србије је у садашњем сазиву од јула 2008. године до децембра 2010. године испунила 95 одсто својих обавеза према Националном плану интеграције Србије у ЕУ, рекла је председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић.

Парламент је 2004. године усвојио Резолуцију о придруживању Европској унији којом је чланство у ЕУ одређено као стратешки циљ земље, рекла је Славица Ђукић-Дејановић, отварајући панел-дискусију у Скупштини Србије, на тему проширења ЕУ.

Према њеним речима, Скупштина је својим радом унапредила процес доношења закона и да је на основу препорука Европске комисије али и својима иницијативама допринела томе.

Славица Ђукић-Дејановић је подсетила да је на препоруку Европске комисије измењен Пословник парламента, као и да су укинуте бланко оставке, а да је усвајањем најновијих измена изборног закона парламент омогућио да грађани још више одлучују о томе ко ће седити у посланичким клупама.

Представник Директората за проширење Европске комисије Андрис Кестерис је оценио је да је процес приступања Србије ЕУ неповратан, али да остаје да се види колико ће он трајати с обзиром да је до сада просечно трајао шест до 10 година.

"Србија чини велике кораке у правом смеру и то ће бити забележено у наредном извештају Европске комисије, рекао је Кестерис који је главни саветник за цивилно друштво и међуинституционалне односе у Генералном директорату за проширење Европске комисије.

Кестерис је рекао да су из ранијих проширења извучене поуке и да не треба имати илузије да постоје неке пречице у процесу интеграција у ЕУ. 

Кестерис је рекао да у ЕУ постоји замор од проширења али да због тога неће бити наметани неки посебни услови земљама у процесу придруживања. Истакао је да Европска комисија жели да доврши стварање Европе и да води рачуна да чланице доследно спроводе европске политике.

Председник Међународног европског покрета Пат Кокс рекао је да ЕУ неће бити целовита без земаља Западног Балкана, да ће то бити дуг и компликован процес, али да га треба схватити као почетак повратка кући међу друге европске земље где је Србији и место.

Кокс је истакао значај помирења у стварању Европске уније и у контескту интеграције западног Балкана у ЕУ. "То је та велика моћ проширења - помирење и сарадња", рекао је Кокс.

Он је оценио да су европске интеграције можда најуспешнији мировни процес и да се у интеграцијама не треба плашити губитка националног интегритета.

На састанку Већа чланица Међународног европског покрета и јавној дебати о просецу проширења, са радним насловом "Радови у току" у Београду, окупило се преко 70 представника тог европског покрета, стручњака и представника цивилног друштва.