Политички дијалог није довољан

Главна порука скупа о српско-албанском грађанском дијалогу, у организацији Хелсиншког одбора за људска права, јесте да је добро што Београд и Приштина преговарају у Бриселу, али да политички дијалог није довољан.

Иако део невладиног сектора на Косову и Метохији сматра да Приштина није у равноправном положају у односу на Београд, истичу значај дијалога цивилног сектора, културних институција, медија, привредника.

Обавеза власти јесте да ради за потребе грађана па је тако, осим политичких, потребно уредити и друге односе. Они економски могли би да буду улазница за решење осталих проблема, поручују са скупа.

Председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко рекла је да је Србија један од три највећа извозника на Косово, што значи да је потреба већа од свих препрека и хипотека.

Препреке не би смеле да важе ни за књиге, музику, представе. Мада културни дијалог и сада постоји, већина грађана мало познаје културу оних других.

Јадранка Јелинчић, из Фонда за отворено друштво, каже да је врло важно организовати изложбу албанских уметника у Београду, али да је једнако важно ту исту изложбу представити је у Бујановцу и Прешеву, да би унапредили квалитет живота албанске националне заједнице у Србији.

Учесници скупа са Косова говорили су и о актуелним преговорима у Бриселу. Сумњају у њихов успех, иако је и Београду и Приштини циљ Европа.

Главни и одговорни уредник Коха Диторе, Аргон Бајрами, рекао је да се без једног новог система вредности не може говорити о европеизацији.

"Дијалог може бити краткорочан излаз, али за годину дана, оно што је договорено можда неће да важи", рекао је Бајрами.

Закључак скупа јесте да без обзира на то што социјалне и политичке околности нису једноставне, постоје јасни знаци помирења међу дојучерашњим зараћеним странама.