Срби из Хрватске истрајни у захтевима

Представници 100 избегличких удружења и завичајних клубова у Србији упорни су у захтеву упућеном Европској унији да не потпише Уговор о приступању са Хрватском, све док та земља не реши њихова имовинска и друга права.

У петицији са 60.000 потписа, упућеној на адресе српских и европских званичника и институција, захтева се и да се питање око 500.000 Срба избеглих и прогнаних из Хрватске, и 100.000 грађана Србије којима су оштећена имовинска и друга права, дефинише као једно од отворених питања између Београда и Загреба.

Петар Мандић из Задра, који две деценије живи као избеглица у Београду, у Задру је, како каже, био принуђен да остави кућу која данас вреди 300.000 евра и уместо ње прихвати другу у Книну десетоструко мање вредности.

"Ту кућу нисам ни преписao на себе пошто сам очекивао да ће рат проћи, и да ћу можда повратити своју кућу назад. Судим се за њу десет година. Све сам судове прошао, сви су ме рушили, чак имам да платим и судске трошкове. Послали смо сад документа Стразбуру и очекујем да ће исход бити у моју корист", рекао је Мандић.

Десет хиљада српских породица које су до рата живеле у већим хрватским градовима било је принуђено да, због притисака и претњи, склопи уговоре о размени својих кућа и станова.

Коалиција удружења избеглица захтеве темељи на Бечком споразуму о сукцесији у коме се каже да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали 31. децембра 1990. године, а да ће бити поништени сви уговори склопљени за време рата под притисцима и претњама.

Захтев Скупштини Србије

Миодраг Линта из Коалиције избегличких удружења рекао је да траже да ЕУ не потпише уговор о приступању са Хрватском све док Хрватска не реши питање одузете имовине и стечених права преко 500.000 својих грађана.

"Тражимо да Скупштина Србије усвоји предлог о резолуцији о поштовању права избеглих, прогнаних Срба из Хрватске. Циљ резолуције јесте да се питање масовног кршења људских права избеглих и прогнаних Срба, али и великог броја других грађана дефинише као једно од отворених питања у односима између Загреба и Београда", истакао је Линта.

Међу захтевима су и завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих Срба из преко 600 познатих гробних места, повратак 40.000 одузетих станарских права или правична новчана надокнада, без икаквог условљавања и ограничавања.

Председник Српског националног већа Миодраг Пуповац каже да је део захтева који су истакнути од стране избегличких удружења у поступку решавања посебно када је у питању обнова и стамбено збрињавање, а део захтева се решава кроз промене закона.

"Неки су у саборској процедури, неки су у припреми и биће промењени пре него што се затвори поглавље као што је питање минираних кућа изван подручја ратног деловања, а што се тиче оних носилаца станарског права који се не враћају", рекао је Пуповац.

До лета би, како наводи Пуповац, требало да буде одржана донаторска конференција на којој би требало да се прикупе средства за решавање питања оних грађана који су изгубили станарско право, а не враћају се у Хртватску и имају неисплаћене пензије.