понедељак, 18.04.2011, 18:23 -> 20:46
štampajСрбија кључна земља региона
У 2012. годину Србија ће ући као кандидат за чланство у ЕУ и са утврђеним датумом за почетак преговора, рекао премијер Мирко Цветковић на предавању у "Херитиџ фондацији" у Вашингтону. Србија кључна земља југоисточне Европе, истакао Цветковић.
Премијер Мирко Цветковић је изјавио на предавању у америчкој "Херитиџ фондацији" у Вашингтону да чврсто верује да ће Србија у 2012. годину ући као кандидат за чланство у Европској унији и са утврђеним датумом за почетак преговора о придруживању.
Цветковић је, у обраћању представницима америчке политичке и стручне јавности, поручио да је Србија кључна земља југоисточне Европе, са потенцијалом да постане регионални лидер у промовисању добросуседства и поверења међу државама.
"Како бисмо убрзали евроинтеграције свих држава Западног Балкана, одлучни смо у жељи да допринесемо регионалној безбедности и сарадњи. У том смислу, морам да нагласим значај наставка подршке САД стварању одрживе стабилности у нашем делу Европе", рекао је Цветковић.
Премијер је подсетио да је Србија, отпочињањем дијалога Београда и Приштине, потврдила и свој позитиван приступ по питању Косова и Метохије.
"Сматрамо да је дијалог једини пут да се дође до компромиса, да се избегне стварање замрзнутог конфликта и створе услови за помирење Срба и Албанаца", истакао је Цветковић.
Предочавајући економске потенцијале Србије, Цветковић је рекао да је, у поређењу са осталим државама региона, од којих су неке чланице Европске уније, Србија била успешна у суочавању са последицама светске економске кризе, пре свега кроз смањење јавне потрошње и увођење субвенција.
Према Цветковићевим речима, јавна улагања у инфраструктуру у наредних неколико година требало би да износе око пет одсто бруто домаћег производа, што је омогућено замрзавањем плата у јавном сектору и пензија.
Цветковић је истакао да су од великог значаја за суочавање са последицама економске кризе у Србији били финансијски аранжмани са Међународним монетарним фондом, Светском банком и Европском унијом и нагласио да је Србија једина држава чији је кредитни рејтинг порастао у време кризе.
Стратегија развоја
Представљајући стратегију развоја у наредних 10 година, Цветковић је навео кључне елементе плана "Србија 2020" који, између осталог, подразумева повећање запослености, улагање у људски капитал, инвестиције у знање и технологије, стварање извозно оријентисане економије и смањење сиромаштва.
Основни предуслови за реализацију тог плана су, како је навео, институционалне реформе и унапређење инфраструктуре.
"Развијајући стратегију, имали смо на уму потребу да појачамо конкурентност наше земље. Данас се сматра да су економске слободе основни предуслов развоја, а Србија је од 2002. године константно унапређивала економске слободе, на шта смо поносни, али не и сасвим задовољни", навео је Цветковић.
У овом тренутку, како је објаснио, Србија се, због евроинтеграција и улоге у јачању регионалне стабилности, препознаје као земља са повољнијом климом за привлачење страних инвестиција, а истовремено се спроводе и бројне мере које имају за циљ побољшање услова пословања.
Међу тим мерама Цветковић је истакао укидање административних процедура, које отежавају пословање у Србији, реформу пореског система, реформу образовања, концесије за извозно оријентисану производњу, смањење сиве економије, борбу против корупције и усклађивање законодавства са европским правним тековинама.
"Херитиџ фондација", на којој је премијер Цветковић држао предавање, је истраживачка и образовна институција основана 1973. године, а циљ јој је формулисање конзервативне јавне политике засноване на принципима слободног тржишта, ограниченог удела државе у економији, индивидуалних слобода, америчких вредности и снажне одбрамбене политике.
Са око 710.000 чланова, "Херитиџ фондација" је највећа експертска група у САД и има велики утицај на креирање америчке државне политике.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар